„Tripozno“ – dragulj u kruni aktuelne filmske ponude, ili kako je Vins Von postao srednjoškolka

Teška situacija sa korona virusom odrazila se na sve aspekte naših života, uključujući i bioskopski repertoar. Potencijalni (čitaj: sigurni) pljačkaši blagajni, poput Čudesne žene 1984, Crne udovice i novog, više puta odlaganog Džejmsa Bonda (Nije vreme za umiranje – kakav naslov!), po svemu sudeći neće biti prikazani u skorije vreme, bar ne na velikom platnu, što je raskrčilo prostor za skromnije budžetirane filmove. Trenutna kino situacija u Srbiji (kao i svuda u svetu – tamo gde bioskopi još uvek rade) prilično je čudna: na repertoaru je nekoliko domaćih filmova koji su ušli u distribuciju i koji će sledeće godine na malim ekranima zaživeti kao televizijske serije (Vikend sa ćaletom – o kome sam već pisao za City Magazine, Ime naroda – očekujte uskoro tekst, Jedini izlaz – u bioskope bi trebalo da uđe početkom decembra), dok strani naslovi u ponudi, uz svega par izuzetaka, ne bi u normalnim uslovima mogli pretendovati na veću gledanost.

Požurio sam da, dok još uvek mogu, pogledam najzanimljivije naslove na trenutnom repertoaru, i evo mojih utisaka… Niskokalorični akcijaš Pokajnik (Honest Thief) Marka Vilijamsa je sasvim korektno gledalačko iskustvo, mada mu svakako nedostaje ambicioznosti i spektakularnosti koje očekujemo od filmova u kojima glumi neuništivi Lijam Nison. Triler Prevodioci (Les traducteurs) Režisa Ruansara je prilično ukusan evro-puding sa dobrom glumačkom podelom, lepo dizajniran, mada sa nizom prilično mehanički tempiranih preokreta. Ruski Streljcov (Стрельцов) Ilje Učitelja je romansirani biopik smešten u pedesete godine prošlog veka, svedenija i moralno problematičnija verzija našeg Montevidea, u kome Bikovićev takmac Aleksandar Petrov sa puno poleta glumi naslovnu ulogu – fudbalera Eduarda Streljcova koji je, između ostalog, optužen i osuđen za silovanje, a koji je u ovom neukusno bezbrižnom filmu predstavljen kao nacionalni heroj.

U ovakvoj ponudi se, za neke možda i neočekivano, izdvojila horor komedija Tripozno (Freaky) koja nije bila deo ponude u okviru Noći veštica, ali koja je premijeru kod nas i u svetu imala 13. novembra 2020. godine – baš na „zlosrećni“ petak 13. Tripozno je producirao Džejson Blum čija se produkcijska kuća Blumhaus specijalizovala za niskobudžetne horore. Blumhaus je tokom proteke decenije proizveo mnogo loših i osrednjih filmova (nastavak Kučki iz Istvika i rimejk Crnog Božića su najsvežiji debakli), ali i neke bitne i/ili kvalitetne horor naslove (kao što su Šjamalanov Podeljen i Pilov Beži!, na primer). Tu su i čuveni Blumhausovi horor serijali, među kojima se po popularnosti izdvajaju Paranormalna aktivnost (Paranormal Activity), Zlokoban (Sinister), Pročišćenje (The Purge), Astralna podmuklost (Insidious) i Prizivanje duhova (Ouija), a tu su i mnogi drugi naslovi, na desetine njih, uključujući i nove verzije Noći veštica (Halloween) i Nevidljivog čoveka (The Invisible Man).

Tripozno donosi spoj horora i komedije koji i nije tako čest kada je Blumhaus u pitanju. Film je režirao Kristofer Landon, koji je sa Blumom sarađivao već nekoliko puta, a najznačajnije na filmovima Srećan dan smrti (Happy Death Day) i Srećan dan smrti 2 (Happy Death Day 2U). Slično kao i u ova dva filma, Landon u Tripoznom na izuzetno efektan način spaja postulate slešera i tinejdžerske komedije, inspirišući se poznatim i manje poznatim filmovima iz oba pod-žanra. Tripozno kao svoju glavnu inspiraciju uzima komedije o zameni tela Šašavi petak (Freaky Friday) i Pravi komad (The Hot Chick), sve to upotpunjeno omažima popularnim hororima Vrisak (Scream), Petak trinaesti (Friday the 13th)…

Vins Von u Tripoznom glumi Kasapina, krupnog i dva metra visokog serijskog ubicu koji, u maniru Džejsona iz Petka trinaestog, seje strah i smrt među tinejdžerima u jednom omanjem američkom gradu. Nakon što se Kasapin, posle uvodnog krvavog pira, dokopa drevnog magičnog bodeža i njim pokuša da ubije sedamnaestogodišnju Mili Kesler (glumi je Ketrin Njuton), dolazi do neočekivane promene. Kasapin i Mili zamenjuju tela, nakon čega srednjoškolka, sada u telu sredovečnog manijaka, saznaje da ima svega 24 sata da se vrati u svoje telo ili će zamena postati trajna. Postavka jeste posve blesava i bizarna, s tim da to nimalo ne smeta. Tripozno nije film koji sebe doživljava previše ozbiljno i to mu je jedan od glavnih kvaliteta. Landon i ekipa pre svega žele da zabave publiku i udruženim snagama uspevaju da ponude jedan od onih ne tako čestih primera žanrovskih hibrida u kome horor i komedija fukncionišu podjednako dobro: napete scene su zaista napete (a krvoprolića veoma obilna, prenaglašena do ruba groteske), dok su komični delovi istinski smešni, a u prepoznatljivom maniru tinejdžerskih komedija koje su poslužile kao nadahnuće.

Vins Von briljira, naročito nakon zamene tela: verujem da mu nije bilo lako da odglumi nesigurnu sedamnaestogodišnjakinju, ali je nekako uspeo u tome, pritom izbegavši karikaturu. Dvadesettrogodišnju Ketrin Njuton smo nedavno gledali u seriji Nevine laži i filmu Pokemon: Detektiv Pikaču, a kao devojčicu i u četvrtom delu Paranormalne aktivnosti koju je pisao upravo Landon. Mlada glumica je odlična u Tripoznom, uverljiva u oba moda, što će svakako biti preporuka za dalje angažmane – kao što je Srećan dan smrti bio odskočna daska za Džesiku Rot, tako će Tripozno poslužiti da Ketrin Njuton dođe do novih uloga. Pored izvanrednog udarnog dua, pohvale zaslužuju mladi glumci Miša Ošerovič i Juraja Šelton, od kojih se prvopomenuti, zbog svoje fluidne seksualnosti, odlično uklapa u holivudski woke pokret i koji, što je od svega i najvažnije, poseduje pojavnost i neosporni komičarski talenat.

Tripozno nije bez mana. Čak i ako zanemarimo da je u pitanju svojevrsna himera, delo nastalo korišćenjem prekombinovanjem postojećih filmskih motiva i situacija, sa direktnim citatima iz drugih ostvarenja, pa samim tim i sa manjkom originalnosti, tu su i produkcione uštede koje do izvesne mere štete konačnom utisku. Ipak, sve je to oprošteno iz prostog razloga zato što je Tripozno jedan vraški zabavan film sa srcem na pravom mestu. U pitanju je divan žanrovski melanž, čije kvalitete filmski sladokusci znaju da prepoznaju: Landonov film je prvog vikenda prikazivanja treći na srpskoj listi (iza Vikenda sa ćaletom i Pokajnika) i prvi na američkoj listi najgledanijih. Naravno, zarada je zbog situacije sa korona virusom skromnija nego ranije, ali svejedno… Uspeh je uspeh. Zato me ne bi iznenadilo da uskoro budemo počašćeni i nastavkom. Ne verujem da će Blumhaus propustiti priliku da započne još jedan serijal.

Fotografije: Universal Pictures/Blumhouse Productions