Radovi najboljih foto-reportera na svetu u Evropskoj prestonici kulture

Fotografije najznačajnijih svetskih foto-reportera na temu migracija Novosađani i njihovi gosti moći će da pogledaju od 19. februara na Trgu slobode, kroz izložbu (NE) NASTANJENI – Migrantske priče u 21. veku iz World Press Photo arhiva, koja će svetsku premijeru imati upravo u Novom Sadu, u okviru programskog luka „Seobe”.

Na izložbi će kroz 58 fotografija biti prikazano 28 foto-reportaža trenutno najznačajnijih foto-reportera, poput radova Australijanca Vorena Ričardsona, dobitnika nagrade The World Press Photo of the Year 2016, preko poetske vizije snova afričkih migranata u Italiji Alise Martinove, do upečatljive fotografije migranata koji se u velikoj grupi nalaze na malom čamcu Masima Sestinija. Izložba će trajati do 20. marta, a realizuje se u saradnji sa Fondacijom World Press Photo iz Amsterdama i obuhvata materijal iz njihove bogate arhive, nastale u periodu posle 2000. godine.

„Ova izložba se bavi različitim motivima ljudi da krenu na opasna putovanja, u potrazi sa sigurnošću ili boljim životom. Prikazuje izbeglice i migrante iz celog sveta, koji žele da obezbede sigurniji život svojim porodicama, koji prelaze opasne granice, te se suočavaju sa teškoćama u drugoj državi, dok žude za domom. Pokušali smo da pokažemo razloge zbog kojih ljudi moraju da ostave sve iza sebe. Fotografije na ovoj specijalnoj izložbi imaju moć vizuelnog pripovedanja u stvaranju međusobnog razumevanja, a priče koje se na njima nalaze, imaju moć da oblikuju ili promene naše poglede”, rekla je gostujuća kustoskinja iz Holandije, Babet Varendorf.

Koliko su migracije aktuelna i važna tema, govori podatak koji je navela šefica Predstavništva UNHCR-a, Frančeska Boneli, da je čak 1% čitavog čovečanstva, odnosno 84 miliona ljudi, morao da napusti svoje domove bežeći od ratova, progona, kršenja ljudskih prava.

„Izbeglice mogu puno da pruže primajućim društvima ukoliko iskažemo solidarnost i humanost prema njima. Ljudski kapital koji sa sobom donose je ogroman. U prilog tome govori njihov doprinos primajućim zajednicama, a to nam otvara mogućnost da iskoristimo njihovo znanje i veštine da bismo zajedno obogatili naše društvo”, rekla je šefica Predstavništva UNHCR-a, Frančeska Boneli.

Upravo tim pozitivnim uticajem migracija bavi se i programski luk „Seobe”, u okviru projekta Evropske prestonice kulture, i to na više od 300 događaja i aktivnosti, kroz različite umetničke izraze u 45 dana, tokom februara i marta

„Presedan je u našoj kulturnoj stvarnosti da o jednoj temi, u ovom slučaju – migracijama, zajedno i kroz najrazličitije umetničke žanrove pričaju novosadske ustanove kulture i vaninstitucionalna scena, a u saradnji sa evropskim i svetskim umetnicima. I ne samo da se bave našim seobnim identitetima, već nas dodatno kao publiku provociraju da sebi postavimo pitanja: Ko su pridošlice? Da li se plašimo ‘dođoša’? Zašto ih se bojimo? Obogaćuju li nas ili ne? Odgovori koji promene samo jedno ustaljeno uverenje o migracijama, biće za nas velika pobeda, u gradu koji je zahvaljujući seobama postao Evropska prestonica kulture”, istakao je direktor Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, Nemanja Milenković.

Dan nakon otvaranja, 20. februara, biće organizovano stručno vođenje kroz izložbu u dva termina – od 11 i od 18 časova. Šetnju kroz izložbu vodiće gostujuća kustoskinja iz Holandije, Babet Varendorf.

Ova izložba predstavlja specijalni program Fondacije World Press Photo, posebno pripremljen i dizajniran za projekat „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”. Postavku izložbe realizovao je Multimedijalni centar Led Art iz Novog Sada.

Programski luk „Seobe”, jedan je od osam programskih lukova koji čine programski koncept Evropske prestonice kulture 2022. godine. Detaljan program, programska knjiga i sve informacije u vezi sa događajima u godini titule Evropske prestonice kulture nalaze se na sajtu projekta novisad2022.rs.

Fotografije: NSEPK/Vladimir Veličković/Promo