Kritika grafičkog romana „Crni lokvanji”: Ubistvo slikano impresionističkom četkicom

Kada čitate ili gledate nešto što je triler, to treba da vas uvuče, tera na okretanje stranica, po mogućstvu iznenadi, a nije loše ni da vas drži budnim tokom noći, jer to znači da je autor uspeo u svojoj nameri i da ima vašu punu pažnju.

Kada je reč o grafičkom romanu Crni lokvanji, teško ćete uspeti da ga odložite pre nego što dođete do poslednje stranice, baš kao što je bilo i u mom slučaju. U pitanju je adaptacija istoimenog romana francuskog autora Mišela Bisija, koji je kod nas preveden kao Crni lotos, a ovo izdanje otvara novu ediciju Vagabond izdavačke kuće Najkula.

Iako nisam imao priliku da čitam roman koji je adaptiran u formu devete umetnosti, ovo delo uvuklo me je od prve stranice. Ukoliko niste ni vi čitali Bisijevo delo, predlažem da u čitanje Crnih lokvanja uđete bez previše propratnih informacija, te stoga ni ja neću otkrivati previše.

Radnja nas vodi u Živerni, prelepo mesto u Francuskoj koje je proslavio Klod Mone, čuveni slikar impresionista, a sve je vizuelno urađeno tako da podseća na njegov stil, u čemu ilustrator Didje Kasgren briljira.

Povod za posetu ovom selu je ubistvo koje kvari njegovu lepotu, ali taj krvav dodatak bajkovitoj atmosferi predstavlja samo još jedan element u prikazu mesta i meštana i zbog njega je portret ovih dešavanja još misteriozniji i upečatljiviji.

Tokom celog toka radnje pominju se tri žene različitog uzrasta koje su, svaka na svoj način, ključne za odmotavanje klupka misterije, ali se usput pletu i mnoge sporedne niti za koje se ne zna kakav im je značaj sve dok ne pročitate i poslednju stranicu.

A posle te poslednje verovatno ćete se vratiti na prvu i ponovo prelistati celo delo kako biste videli šta ste sve propustili i kako vas je naracija prevarila da se upecate na neki od lažnih mamaca.

Nemojte to da shvatite kao izazov da po svaku cenu morate da predvidite šta će se desiti, niti kao opterećenje, to je samo pohvala na račun adaptacije. A kada se uzme u obzir i da je sam Bisi verovao da je njegov roman nemoguće adaptirati u drugi medij, ali je kasnije izjavio kako je to ovde fenomenalno urađeno, jasno je da nema greške.

Prelep vizuelni stil fino vas uljuljkava u sve lepote ovog okruženja, tako da čak i oni malo mračniji trenuci dolaze neočekivano lako, a njihov efekat se oseća tek kasnije. Usled toga, iskustvo čitanja Crnih lokvanja je neopterećujuće, ali sveprožimajuće i nije namenjeno samo maloj grupi čitalaca, već bilo kome.

Ako ste upoznati sa žanrom trilera, verovatno vam se često dešava da neki zapleti deluju predvidivo i već viđeno, što i nije neobično shodno tome koliko dela ovog žanra postoji i koliko se njihov broj povećava svakog dana. Međutim, ovde se možete iznenaditi raspletom i poželeti da strip pozajmite članovima porodice ili prijatelja.

Ali ako želite da niko ne dira ovo izdanje osim vas, i tu vas razumemo, jer je u pitanju luksuzni kolekcionarski tvrdoukoričeni grafički roman velikog formata, koji će ulepšati svaku policu i kutak za čitanje.

Uskoro ćete na našem portalu moći da pročitate i kritiku narednog dela iz ove edicije, Ne možeš da poljubiš koga hoćeš, a do tada proširite glas – Vagabond je stigao i zahteva vašu punu pažnju!

Fotografije: Najkula promo