Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

„Grčki mitovi“ i „Grčki heroji“ Stivena Fraja: Poznate priče u novom ruhu

AUTOR: Đorđe Bajić 06 May, 2021
„Grčki mitovi“ i „Grčki heroji“ Stivena Fraja: Poznate priče u novom ruhu

Beogradska izdavačka kuća Studio Leo objavila je tokom prethodnih nekoliko godina čak šest knjiga britanskog pisca (i glumca) Stivena Fraja. U današnjem osvrtu izdvojiću dva od tih šest naslova, verovatno i najznačajnije knjige u Frajevom dosadašnjem spisateljskom opusu, uz to i sasvim sveže prevedene na srpski. Grčki mitovi (Mythos: The Greek Myths Retold) i Grčki heroji (Heroes: Mortals and Monsters, Quests and Adventures) sačinjavaju prva dva dela troknjižja Velika mitologija Stivena Fraja (treći deo, Troja, još nije doživeo prevod na srpski – ali to će, kako „Studio Leo“ obećava, uskoro biti ispravljeno). U njima Fraj, na sebi svojstven način, sa humorom i pronicljivošću, prepričava poznate i manje poznate priče iz bogate starogrčke mitologije.

Stiven Fraj je u rodnoj Engleskoj proglašen za „nacionalno blago“ i ima vernu milionsku publiku, dok u Srbiji i nije previše poznat – što je zaista velika šteta pošto je u pitanju duhovit čovek britkog uma. Naši gledaoci ga pre svega prepozanju po ulozi Melčeta u kultnoj seriji Crna Guja, kao i po nastupima u filmovima Vajld, V kao vendeta i Gosford Park. Pristup koji Stiven Fraj ima prema grčkoj mitologiji je pošten i osvežavajući: bez želje da bilo šta menja ili komentariše, on koristi svoje bogato znanje o mitu i mitskom (a uz to i takođe bogata znanja o umetnosti i popularnoj kulturi) kako bi sklopio sveobuhvatnu priču o sasvim sigurno najvažnijoj, najuticajnijoj i najmaštovitijoj mitologiji svih vremena – grčkoj mitologiji.

Foto: Studio Leo

Kako i sam u predgovoru prve knjige navodi, Fraj je odrastao čitajući priče o grčkim bogovima, herojima i njihovim podvizima, što ga je, kasnije u životu, podstaklo na dalja istraživanja. Grčki mitovi su danas u popularnoj kulturi uglavnom dostupni u znatno ublaženoj formi, te najpopularnije i najpoznatije verzije skraćene su i pojednostavljene do banalnosti (setimo se, recimo, Diznijevog Herkula ili holivudskih akcijaša „za jednokratku upotrebu“ poput Sudara titana ili Besmrtnika). Grčki mitovi i Grčki heroji predstavljaju povratak na izvor: Fraj se namerio da nam manje-više poznate priče o bogovima s Olimpa i herojima ispripoveda bez cenzure, onako kao su prvobitno i zamišljene. To čini sa toliko stila, ljubavi, poleta i znanja da je uspeh, praktično, zagarantovan.

Sa grčkom mitologijom se srećemo i onda kada toga nismo svesni, svaki put kada kažemo da je neko narcisoidan ili apolonski lep, kada pričamo o Edipovom kompleksu, lavirintima, Evropi ili Egejskom moru. Mitovi i Heroji nas podsećaju na te vidljive i nevidljive spone, ukazuju nam na brojne veze grčke mitologije i sadašnjice kojih najčešće nismo bili ni svesni. Sve to Fraju polazi za perom nekako prirodno, neusiljeno, bez one visokoparne pedagoške pridike koja često ume da odbije.

Foto: Studio Leo

Čitati njegove Grčke mitove i Grčke heroje je zaista divno iskustvo. Dosta toga će nam se učiniti poznato, da bismo onda shvatili da zapravo ne znamo „čitavu priču“. Knjige sadrže i prećutkivane aspekte mitova, uključujući biseksualnost junaka, kao i njihove brojne sitne pakosti i krupna zločinstva koja se, na prvi pogled, nikako ne ukapaju u „biografije“ heroja kao što su Herakle ili Belerofont. Sve to ovim pričama i likovima daje na reljefnosti, približava ih, a ne udaljava, današnjem svetu i načinu na koji doživljavamo stvarnost. Greške nema. Fraj je obrazovan, vrcav i zanimljiv, uz to vrsan poznavalac tema koje obrađuje. U Mitovima i Herojima je svoj na svome i to je jasno od prve do poslednje stranice.

Stiven Fraj je postojeće mitove složio po manje-više hronološkom redu (koliko je to bilo moguće imajući u vidu nedoslednosti koje postoje u izvorišnim pričama) i doradio ih tako što ih je, kad god je to moglo, dramatizovao uz dozu sjajnog frajevskog humora, ali bez promene suštine. U Mitovima kreće od samog početka, od stvaranja sveta, preko treće i ključne generacije bogova sa moćnim Zevsom na čelu, pa sve do stvaranja i stupanja ljudi (smrtnika) na scenu. Sve je to lepo ispričano, pregledno i usredsređeno, da je pravo uživanje čitati. Uz to, što je takođe veoma važno istaći, sve to bez uobičajenih ublažavanja i izostavljanja: seks i nasilje su sačuvani kako se ne bi izneverile izvorne verzije koje, čak i iz današnje perspektive, umeju da budu prilično pikantne (ništa previše eksplicitno, ali bez prećutkivanja).

Foto: Branislava Erak

U Herojima se fokus sa bogova prenosi na ljude, ali pre svega one izuzetne – na heroje. Fraj izdvaja najznačajnije junake grčkog mita, za svakog odvojivši po jedno posebno poglavlje. U knjizi se tako našlo osmoro heroja, sedmorica muškaraca i jedna žena. Pored onih najpoznatijih, koji su i dobili najviše prostora (Herakle, Jason, Tezej i Persej), tu su i manje poznati Belerofont i Atalanta, kao i dvojica junaka koji, zapravo, i nisu heroji u užem značenju tog pojma (Orfej i Edip), ali koji svakako jesu doživeli brojne avanture vredne nezaborava.

Ono što je posebno zanimljivo u ovim herojskim pričama jeste da se one ne završavaju u trenucima najveće slave i trijumfa. Ti nastavci priča nam pokazuju da su sve pobede zapravo privremene i da čak i najveći na kraju moraju da padnu – najčešće zbog vlastitih slabosti i pogrešnih procena. Grčki heroji su heroji sa greškom, sujetni, ishitreni i neretko nepotrebno surovi, što ih sve samo čini ljudskijim i uverljivijim. Pored heroja, tu je i čitav niz mitskih nemani koje su neophodne kako bi podviga uopšte i bilo: Himera, Sfinga, Kerber, harpije, gorgone… Frajeva pripovedačka virtuoznost leži između ostalog i u tome što uspeva da veoma vešto iznijansira i zavarira poznate priče i da, na primer, oneobiči sukobe Perseja i Meduze ili Jasona i Minotaura, tako što čudovištima daje ljudskost i/ili ranjivost koju nismo očekivali i na koju nismo navikli, a što se sve savršeno uklapa sa izvornim mitovima.

Foto: Branislava Erak

Grčki mitovi i Grčki heroji Stivena Fraja su nezaobilazno štivo za sve koji vole ovu tematiku, ali i za one koji uživaju u (epskoj) fantastici: knjige se mogu čitati odvojeno, ali najbolje su združene, kao jedna velika epska dvodelna celina koja jasno i glasno progovara o uzbudljivom i davno prohujalom vremenu bogova i heroja. Prevod Branislave Erak je odličan, precizan je i znalački sofisticiran, što svakako doprinosi konačnom utisku. Nakon bogova i heroja, ostaje nam samo jedno: da sačekamo Troju. Do tada tu su ostale Frajeve knjige koje smo možda propustili, a koje, svaka na svoj način, doprinose bogatstvu i raznovrsnosti književnog opusa ovog višestruko talentovanog gospodina.

Naslovna fotografija: Branislava Erak

Najčitanije

Evo kada u svakom delu Srbije počinje jeftina tarifa struje

U situaciji u kojoj se nalazi svet, mnogi ljudi gledaju da uštede na čemu mogu, a jedna od bitnih stavki…

Da li treba da elektronske uređaje isključite iz struje kada napolju grmi i seva?

Često čujemo da je opasno da naši kućni uređaji budu uključeni u struju tokom grmljavine. Da li je ovo mit…

5 razloga zašto treba da počnete da pijete sodu bikarbonu

Verovatno već koristite sodu bikarbonu u kuhinji, a možda čak i za čišćenje svog doma. Ali da li ste znali…

Zašto nam se magle stakla automobila i kako to da rešimo?

Zamagljena šoferšajbna smanjuje vidljivost tokom vožnje, a samim tim i našu bezbednost u saobraćaju. S ovim problemom se suočavamo i…

Ako volite ovu pesmu – čestitamo vam, naučnici kažu da ste psihopata

Jedan od najpoznatijih repera, ali i muzičara danas je svakako Eminem, sa više miliona prodati ploča singlova i strimova pesama…

Nesvakidašnja scena na Slovenskoj plaži u Budvi: “Ne prilazite”

Kraj slovenske plaže u Budvi pliva mladunče delfina. Sasvim samo, i izgubljeno pliva veoma blizu obale. Turisti i znatiželjnici prilaze…

Najnovije - Kultura

„Svet pokreće ške”, kaže beogradski reper Bvana

Beogradski reper Nikola Ćosić poznatiji kao Bvana objavio je novi spot za pesmu Svet pokreće ške sa albuma Zelena glava…

Deset stvari koje ne smete propustiti na Novosadskoj nedelji dizajna

Design Week Novi Sad, pod sloganom ’’Eho’’ počinje 30. septembra i traje do 7. oktobra na Spensu. Kao što je…

Smeli, uzbudljivi i novi bendovi koje ne smete propustiti na Changeover festivalu

Beograd je dobio novi internacionalni showcase muzički festival Changeover, koji će se dešavati na raznim lokacijama od 6. do 8.…

Preminuo reper Kulio

Sinoć je preminuo Kulio, američki reper čiji je najveći i najprepoznatljiviji hit bio Gangsta’s Paradise. Kulio, čije je pravo ime…

Najbolji muzički spotovi koje su radili poznati reditelji

Muzički spotovi su jedna posebna vrsta umetnosti i ponekad su toliko čuveni da prevaziđu samu pesmu, a razlog za to…

Dejv Batista je zvezda novog psihološkog horora M. Najta Šamalana (TREJLER)

Studio Universal Pictures objavio je prvi trejler za film Knock at the Cabin, novi psihološki horor majstora žanra, M. Najta…