Ovo je najbolji roman u poslednjih 125 godina prema čitaocima „Njujork Tajmsa“
Poznati američki dnevni list Njujork Tajms nedavno je obeležio 125 godina od kada su u ovoj novini počele da se objavljuju recenzije novih knjiga. Ovaj jubilej je i bio prilika da čitaoci štampanog i onlajn izdanja ovog lista daju svoj sud o najznačajnijim književnim delima nastalim u tom periodu.
Ljudi iz šezdeset sedam zemalja su nominovali svoje favorite, a novinari su na osnovu njihovih glasova napravili listu od 25 najboljih romana u poslednjih 125 godina. Čitaoci su dalje bili pozvani u novembru da izaberu svoj omiljeni roman sa te liste, a danas, nakon malo više od mesec dana konačno su objavljeni rezultati ovog glasanja.
Odlukom čitaoca Njujork Tajmsa najbolji roman u poslednjih 125 godina je Ubiti pticu rugalicu američke književnice Harper Li. Drugo mesto zauzima roman Gospodar prstenova: Družina prstena, prvi deo fantastične trilogije Dž. R. R. Tolkina, treći je Džordž Orvelov antiutopijski klasik 1984, a četrvrti roman Sto godina samoće kolumbijskog pisca Gabrijela Garsije Markesa. Mesto broj pet na listi zauzima roman Voljena, koji je napisala Toni Morison.
Kompletnu listu 25 najboljih romana u poslednjih 125 godina prema čitaocima Njujork Tajmsa možete pogledati u produžetku:
- Harper Li Ubiti pticu rugalicu (1960)
- Dž. R. R. Tolkin Gospodar prstenova: Družina prstena (1954)
- Džordž Orvel 1984 (1949)
- Gabrijel Garsija Markes Sto godina samoće (1967)
- Toni Morison Voljena (1987)
- Entoni Dor Sva svetlost koju ne vidimo (2014)
- Džozef Heler Kvaka 22 (1961)
- Dž. D. Salindžer Lovac u žitu (1951)
- E. B. Vajt Šarlotina mreža (1952)
- Džon Kenedi Tul Zavera budala (1980)
- Rohinton Mistri Osetljiva ravnoteža (1995)
- Ejmor Touls Džentlmen u Moskvi (2016)
- Margaret Mičel Prohujalo sa vihorom (1936)
- Džon Stajnbek Plodovi gneva (1939)
- F. Skot Ficdžerald Veliki Getsbi (1925)
- Margaret Atvud Sluškinjina priča (1985)
- Dž. K. Rouling Hari Poter i kamen mudrosti (1997)
- Dejvid Foster Volas Beskrajna lakrdija (1996)
- Hanja Janagihara Mali život (2015)
- Vladimir Nabokov Lolita (1955)
- Lari Mekmertri Usamljena golubica (1985)
- Ričard Pauers Šuma nad šumama (2018)
- Džon Irving Molitva za Ovena Minija (1989)
- Beti Smit Jedno drvo raste u Bruklinu (1943)
- Džejms Džojs Uliks (1922)
Izvor: New York Times
Izvor naslovne slike: unsplash.com/@syinq
Upravo čitam Kvaku 22 Dzozefa Helera, koja je na rang listi najcitanijih romana Njujork Tajmsa svrstavna na sedmo mesto i mogu vam reci, bar što se mene tiče, da nije bog zna šta. Interesantno je da na toj rang listi nema najvećih evropskih pisaca, pogotovu ruskih i francuskih klasika.
Veoma američka lista…
Ovo moze da bude samo americka lista
Apsolutno!
Nišlija
Slažem se. A gde su evroazijski pisci? Gde su mnogi dobitnici Nobela? Šta je sa piscem Orhanom Pamukpm, ili Ivom Andrićem. A šta reći o Tolstoju, koji je čini se živeo u tih 125 godina? Naravno slažem su da su prva tri označena romna fantastični, ali je takva i Na Drini ćuprija?
Trebalo bi mi da napravimo našu listu najčitanijih, najpoznatijih i najboljih knjiga, romana. Koliko god The New York Times bio poznat časopis, to nije čitav svet i nije mnogo značajno. Svaka država i svaki časopis može da objavi listu najpopularnijih romana svojih čitalaca.
Čudna mi čuda. Samo savremeni pisci iz te savezne države. Nema čak ni dela iz drugih saveznih država USA, ni dela iz prošlog, a kamo li pretprošlog veka.
Potpuno za nas nevažna anketa i vest…
učinite američku literaturu ponovo velikom…
Naravno da ih nema. Pa lista odrazava ukus americke publike pri cemu je i americka skolska lektira imala svoju rec.
Tačno!!! Gde su Rusi Francuzi Nemci,itd
Nemaaa….
Hmmmm
Zasto nemaaa??
Не радите то на јавном месту. Сматраће Вас лудим колико се смејете.
Da, slažem se u potpunosti
Lista nems smisla bez ruskih pisaca.U ranijim.anketama Lav Tolstoj i Dostojevski su uvek bili ns vrhu
Očito je lista napravljena po ukusu ameručkog čitaoca i odražava njihovu slabu čitaavanjelačku kulturu, nepoznavanje svetske literature i uopšte, slabo opšte obrazovanje. Kao i kod drugih područja kulture, posebno filma. Ali, ipak je to samo lista romana čitaoca nekog američkog časopisa…
Sjajno
Kad bi se računala remek dela od Šekspira do danas ,romani sa ove liste ne bi bili ni među trista najboljih romana na svetu,a u eri komrcijalizacije i reklamerstva mogu biti najčitaniji oni koji se najviše reklamiraju,iako nisu ni blizu velikih svetskih klasika.
То је америчка листа, чудно је да нема:
Aлана Едгара Поа
Хемингвеја
Милера…
Џојс је случајно залутао а морао би бити међу првих пет ако су га већ поменули.
Potpuno tačno. Hemingveja nema, jer je bio levičar.Po meni najjači pisac na sredini ovog razdoblja. Po je izuzetan po mnogim merilima kao i Miler.
Bravo, tacno receno!
ovde pise da su ljudi is 67 zemalja glasali tako da to nije americki citalac. tako da.. mozda lista nije dobra ali se vidi slabo razumevanje teksta od Jasam koji sebi daje slobodu da o celim narodima donosi presude na osnovu 3 paragrafa novinskog teksta.
Upravo tako. Komentari od osaba sa visokom dozom predrasuda i niskom funkcionalnom pismenošću.
Glasali iz 67 zemalja, ali čitaoci New York Times-a, koji je svakako globalni list, na engleskom. Dakle, anglofilska lista.
67 zemalja,a gde su ostalih preko 130
Ostalih 130 su u Biblioteci kod Milutina.
Od ovih romana samo “Sto godina samoće” nije originalno napisan na engleskom jeziku. Tu je Tolkin, ali nije Prust?
Kakva je to lista!Uzas.
Citala vecinu tih knjiga a svojim unucima poklon za neekoku novu god bas,,UBITI PTICU RUGALICU,,Mnogo sam volela istoimeni film sa Gregori P
Film je bolji od knjige.
Sreća pa čitaoci NT nisu ni po čemu merodavni!
Tačno. Dnevne novine, kao svake dnevne, samo što se zovu New York Times… Ništa posebno ..
Džojs se prevrće u grobu,zaprepašćen u kakvom je društvu. Da li ti ljudi znaju šta znači NAJBOLJI ROMAN U 125 GODINA ??!!!???
Postoji barem stotinu knjiga koje su bolje od ovih.
Zamislite, tu je Tolkin, a ni Harper Li sigurno nije najbolji.
Naravno, o ukusima ne vredi raspravljati, a ovo je samo Anglosaksonska lista.
Nema Rusa, nema Francuza i tako redom.
Uporedite Tolkina i Tolstoja.
Харпер Ли је ауторка.
Uporedio sam. Tolstoj jedan od najboljjih pisaca svih vremena , samo dosadan do bola. Tolkin najbolji pisac svih vremena, svaka rečenica kao pesma. Osmislio novi jezik, svet i kulturu. Inače nema ni italijana na spisku a mnogi su bolji od Tolstoja.
Pa gde su Fokner, Tomas Man, ruski pisci. Murakami…citala vecinu prikazanih dela, svaka cast zs neke ali vecina su po izboru americkih domacics
Tačno! A gde su tu Dostojevski, Tolstoj, Čehov, Šolohov, Turgenjev?! A nema ni znamenitih evropskih pisaca…Možda su na listi samo dela sa engleskog govornog područja.
Stvar ukusa, kulture, obrazovanja itd … imam i ja svoju listu 25 najboljih.
Lista koja ne sadrži Dostojevskog, Hesea, Tolstoja, Mana, Čehova, Kamija, Kafku…
Da li je moguće?
Харпер Ли је ауторка.
Hm, loša lista. U najboljem slučaju ovo je izbor knjiga koje su napisane na engleskom (osim Sto godina samoće). Tragikomična je lista na kojoj su Hari Poter, Tolkin i Toni Morison, a nisu Prust i Kafka. A ni na engleskom nisu najbolje, već najpopularnije. Gde su Džojs, Džejms i mnogi drugi? Žali bože ovolikog truda.
Moja omiljena knjiga!!!
Zamislite Murakami, Orhan Pamuk, Pablo Kueljo…. i da ne nabrajam, nisu na listi
Ne bih komentarisala
Ko je Pablo Kueljo?
Da li ste ozbiljni?!?!?
Pretpostavljam da jeste ozbiljan, ali Kuelo nije ozbiljan pisac. Samo popularan.
Pa kako to? Kako je moguće da nema Foknera, čoveka koji je više od polovine ovih na spisku naučio pisanju.Pa Marcel Prust, Kafka, Kami, Carlos Fentes, Kortasar, Hose Do noso, Murakami, Ernesto Sabato i da ne nabrajam više.
Joana Rauling??? Pa je l’ oni misle da smo mi mutavi. Da se tako piše. Njeni su romani čista logoreja i delo jednog robota. I taj Tolkin da pobedi Foknera.
Ali tako izgleda svet. To je samo još jedno licemerje prostaka na Zapadu, jer i onaj vrhunski, kreativni svet iščeznuo.
Dakle čisto lobiranje. Egoizam. Neznanje. Nezrelost. Spletkaroši i cinici koji će, nažalost, uništiti literaturu!
Ova lista samo govori koliko je svetlosnim godinama od njih udaljena svetska književnost, koliko su im ograničeni izvori i samim tim koliko Njujork Tajms nema nikakve veze sa svetom koji živi van granica SAD. Hoce li Evropa ukapirati više da sve što se dešava u SAD nema mnogo veze sa ljudima van granica te zemlje. Lista je takodjer dokaz da običan narod ne treba da odlučuje mnogo o čemu bitnom. Mozda je bas zato sve otišlo u tandariju…
“Poznati američki dnevni list Njujork Tajms nedavno je obeležio 125 godina od kada su u ovoj novini počele da se objavljuju recenzije novih knjiga. Ovaj jubilej je i bio prilika da čitaoci štampanog i onlajn izdanja ovog lista daju svoj sud o najznačajnijim književnim delima nastalim u tom periodu.”
Čitam komentare, većina je na mestu, ali ovo je lista romana za koje NYT objavio recenzije, tako da dragi čitqoci čitaj te, a ne odmah gnevne komentare.
Čita mo
Ahahaha,svaka čast!
Ahahahahahaha,svaka čast!
Lista je pomalo komična ali to je i realnost opšte kulture američkih čitalaca…
Листа показује степен необразованости оних који су састављали листу. Ништа чудно. Шта сте очекивали од тог запада?
Imao bih mnogo toga da prigovorim, ali cu se zadrzati na autore iz Francuske i Rusije: Neverovatno je da nema “Jadnika” i “Zvonara Bogorodicne crkve u Parizu” Viktora Igoa, a takodje i romana Lava Tolstoja i Dostojevskog. Nismo ni mi narocito “nacitana nacija” ali Amerankanci svakako nisu. Ne treba obracati mnogo paznje na njihove top liste filmova, romana, muzike,….,verujem samo njihovim top listama bezbol igraca, a to nema veze sa ostatkom sveta.
Ova lista spata u propagansno psiholoski rat.
Razočarenje,.očekivano. Krajnje nepismena i američka lista. Bez ruskih, nemačkih, francuskih, italijanskih autora (jedan Umberto Eko je svakako bio daleko darovitiji od bar sedam autora sa liste) itd…. Dokaz da taj deo sveta nije merodavan za bilo šta drugo osim za taj deo sveta, i da svaka preporuka iz tog dela sveta ne treba bog zna kako da se ozbiljno shvati.
Remek dela koja nisu publikovana u ovoj izdavackoj kuci, a koja vredi spomenuti su:
Count Lev Nikolayevich Tolstoy “War and Peace” and “Anna Karenina.”
John Galsworthy The Forsite Saga (1932 Nobel Prize in Literature).
…. mnoge druge
A Dostojevski “Zločin i kazna”, “Poniženi i uvređeni”, Lav Tolstoj “Ana Karenjina”, “Rat i mir”, Ivo Andrić “Na Drini ćuprija”, Emil Zola “Žerminal”, Umberto Eko “Ime ruže”, Maksim Gorki “Mati”… Tipično, po američki…
Bulgakov “Majstor i Margarita”.