Recenzija strip-romana „Zatamnjenje“: Neonski košmar u tehnikoloru
Čarobna knjiga je krajem septembra svim poklonicima kriminalističkog žanra pripremila zaista izuzetnu poslasticu: pred srpskom publikom se pojavilo Zatamnjenje (The Fade Out, 2014-2016), po mnogim aspektima esencijalna „crtana“ krimi-priča smeštena u stari Holivud, u godine neposredno nakon okončanja Drugog svestkog rata. Priču Zatamnjenja je osmislio i razradio Ed Brubejker, čuveni američki strip-scenarista najširoj publici poznat po saradnjama sa Marvelom i Di-Sijem. Brubejker je takođe, da ne zaboravimo, i scenarista ambicioznih autorskih strip-romana kao što su Palp i Ubij ili budi ubijen (u Srbiji takođe objavljenih u izdanju Čarobne knjige), a Zatamnjenje se nastavlja na ovaj niz.
Priča Zatamnjenja prostire se na oko 340 stripovskih tabli i struktuirana je po oprobanoj noar matrici: uz obilje flešbekova koji daju dinamičnost i dodatno nijanisraju likove, sve to dato epski razmahnuto (uz primetan uticaj Džejmsa Elroja), sa velikim rojem živopisnih likova i centralnom misterijom koje se ne bi postideo ni krimi-majstor Dašijel Hamet (koji u Zatamnjenju, da stvar bude zanimljivija, „gostuje“ na nekoliko tabli).
Brubejker u centar svoje retro misterije smešta Čarlija Pariša, holivudskog scenaristu u stvaralačkoj blokadi, nesrećnog ratnog veterana koji nikako ne može da se snađe u holivudskoj džungli. Scenario je delimično zasnovan na životu Brubejkerovog teče Džona Pakstona, uspešnog holivuskog scenariste koji je tokom četrdesetih i pedesetih godina XX veka napisao scenarije za neke od važnih i hvaljenih filmova, kao što su Unakrsna paljba, Na plaži, Divljak i, možda najpoznatiji naslov u tom nizu, Ubistvo, draga moja – veoma hvaljena adaptacija Čendlerovog klasičnog noar romana Zbogom, lepojko.
Pakston je stvarao u vreme „zlatnog doba“ Holivuda i bio je, baš kao i glavni junak Zatamnjenja, nominovan za Oskara. Drugovao je i sarađivao sa producentom Adrijanom Skotom i rediteljem Edvardom Dmitrikom koji su se krajem četrdesetih našli na holivudskoj crnoj listi zbog svojih komunističkih ubeđenja, tako da ne čudi što je „lov na crvene veštice“ takođe postao važan deo Zatamnjenja.
Životi Brubejkerovog teče i njegove supruge Sare Džejn Pakston, koja je u to vreme u jednom velikom holivudskom studiju bila zadužena za odnose sa javnošču, poslužili su kao početno nadahnuće i u Zatamnjenju se uobličili, uz određene izmene, u likove Pariša i Doti Kvin, preduzimljive mlade žene koja će našem scenaristi biti od velike koristi tokom njegovog mračnog putovanja.
Ključno ubistvo u Zatamnjenju se dešava na početku: žrtva je Valerija Somers, lepa glumica na samom domaku slave, brutalno zadavljena u svom bungalovu. Scenarista Čarli Pariš, devojčin prijatelj i poverenik, budi se pored plavokosog leša, još uvek ošamućen od pića i lude žurke kojoj su prisustvovali, a onda beži sa mesta zločina samo da bi sledećeg jutra saznao da je Valerijina smrt predstavljena kao samoubistvo – neko želi da zataška ono što se zaista dogodilo, a taj neko mora da je veoma, veoma moćan.
Čarli počinje da istražuje okolnosti pod kojim je Val izgubila život, iako je svestan da ga to može skupo koštati, a u tome mu pomaže njegov prijatelj i kolega Gil Mejson, još jedan teški alkoholičar i scenarista čija su „krila potkresana“. Lista sumnjivih je povelika, a istraga će scenariste dovesti do mnogih mračnih tajni – uključujući i lanac pedofilije u koji su umešane glavešine studija Viktori strit pikčers za koji je lepa i ukleta Valerija Somers snimala svoj poslednji film.
Scenarista Ed Brubejker i crtač Šon Filips su u vreme nastanka Zatamnjenja već bili odlično uigran tandem koji je zajedno radio na nizu uspešnih projekata. Filipsov crtež je veoma ekspresivan, prikladno bogat senkama (ah, ti venecijaneri!) i crnim delovima, dok su likovi nacrtani realistično, uz blagu stilizaciju koja dobro pasuje priči.
Ključni autori su imali i pomoć u vidu doprinosa dve veoma sposobne dame. Brubejker je sarađivao sa Ejmi Kondit, ekspertom za noar film i holivudske zločine, kustoskinjom na izložbi o slučaju Crne Dalije u Muzeju losanđeleske policije. Filipsova „desna ruka“ je bila koloristkinja Elizabet Bratvajzer koja je crno-bele crteže dodatno oživela bojama, neonskim osvetljenjem i odblescima blica. Udruženi, oni su zaista uspešno i detaljno rekonstruisali epohu.
Dok listate Zatamnjenje, deluje tako blisko i prisno (mada, naravno, i zastrašujuće). Data priča je okrutna, neretko nasilna i začinjena prilično eksplicitnim prizorima seksa, ali u njoj ima i dosta topline koja je, pre svega, data kroz flešbekove u kojima se pojavljuje lepa Valerija, ali i kroz prikaz kompleksnosti prijateljstva Čarlija i Gila. Narativ je pažljivo građen, dok samo finale nije onoliko eksplozivno koliko je izgledalo da će biti – umesto praska dobijamo zatamnjenje, što i odgovara prirodi ove veoma letargične i melanholične priče o holivudskom naličju. Kraj ostavlja mogućnost za nastavak – dosta toga je u ovom strip-romanu načeto, ali ne i ispričano do kraja. Za neke će to biti mana, a za druge podsticaj: zahvaljujući ovoj odluci likovi nastavljaju da žive u mislima čitalaca i dugo nakon što je knjiga odložena na policu.
Tvrdoukoričeno deluks izdanje Zatamnjenja sadrži kompletnu priču u jednom tomu i na 350 glaziranih stranica (ovaj strip-roman je prvobitno izlazio u nastavcima, u 12 svezaka objavljenih od avgusta 2014. do januara 2016), kao i više od pedeset stranica „bonus“ materijala: tu su, na jednom mestu skupljene, naslovnice svih dvanaest brojeva (uz kraći propratni Filipsov tekst), zatim „filmski trejler na papiru“ (tri table nastale u ranoj fazi projekta), dva eseja Devona Faračija prvobitno objavljenih u mesečnim sveskama Zatamnjenja (Samotna smrt Peg Entvisl, Rat Džimija Stjuarta), obilje Holivudom nadahnutih ilustracija Šona Filipsa, tekstovi dvojice udranih autora u kojima se osvrću na istraživanje i proces nastanka Zatamnjenja, kao i beleška Elizabet Bratvajzer o tome kako je ovaj strip-roman obojen.
Novo izdanje Čarobne knjige je zaista reprezentativno, a kao moja jedina manja zamerka je prevod Draška Roganovića koji na mahove ume da bude pomalo „drvenast“ i nedovoljno razigran. No, sve u svemu, Zatamnjenje jeste esencijalna knjiga za sve koji su opsednuti noarom i starim Holivudom, a ne smeta im postmoderno čitanje.
Čarobnjaci su pre par godina u okviru biblioteke Riznica Boneli objavili strip-roman Holivudlend (i u matičnoj Italiji i kod nas premijerno objavljen 2019) koji je nastao na tragu Zatamnjenja – pa koristim ovu priliku da preporučim i ovaj naslov svim onima koje je zaintrigirao ovaj tekst. Iako po dometu zaostaje za Zatamnjenjem, Holivudlend je svakako zanimljiv naslov koji zavređuje vašu pažnju. Noar živi, a holivudski mit se zaista odlično uklapa u njegovu blještavo-mračnu suštinu.
Pročitajte prvih 30 stranica Zatamnjenja: https://carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Zatamnjenje%20-%20prelistavanje%20.pdf
Fotografije: Čarobna knjiga