38. Beogradski džez festival od 26. do 30. oktobra 2022.

Dom omladine Beograda od 26. do 30. oktobra 2022. predstavlja 38. Beogradski džez festival, pod sloganom „JAZZBEATS“.

Pošto je proslavio 50 godina od osnivanja i uspešno prebrodio dve teške pandemijske godine, ne prekidajući niz festivalskih izdanja 2020. i 2021, Beogradski džez festival nastavlja da u punom sjaju predstavlja najbolje od savremenog džeza sa svih kontinenata. Pod sloganom „JAZZBEATS“ u svom 38. izdanju ugostiće umetnike koji pomeraju granice džeza i donose žanrovsku raznolikost, unoseći novo uzbuđenje u ovaj muzički pravac. Kao otkucaji srca, ritmovi ove muzike nastavljaju da traju uprkos svemu, baš kao i Beogradski džez festival  – najstariji i međunarodno najpriznatiji srpski džez festival.

U salama Doma omladine Beograda i MTS Dvorane biće održan 21 koncert u okviru 10 programskih celina, sa skoro 150 muzičara iz celog sveta, uz reprezentativno predstavljanje najtalentovanijih autora sa srpske džez scene. U okviru glavnog programa ove godine biće zastupljeni projekti 5 srpskih umetnika, što je rekordni broj u novijoj istoriji manifestacije, a koji reflektuje uspon srpskog džeza na globalnoj sceni, sa svakodnevnim priznanjima koje naši mladi umetnici dobijaju širom Evrope i sveta.

Na Beogradskom džez festivalu ove godine će se predstaviti tri generacije umetnika. Naglasak je na mlađima, koji čine tri četvrtine programa: festival od svog obnavljanja 2005. svesno najviše podržava budućnost džeza, osećajući i vaspitnu ulogu koju kulturne manifestacije treba da imaju u podizanju mlađih generacija publike, kao i ulogu platforme za podršku mladim džez stvaraocima. U programu će biti zastupljeni i izvođači koji trenutno predstavljaju najaktuelnija imena u svetskim džez okvirima, kao i nekoliko renomiranih autora starije generacija, koji su bitno uticali na razvoj ovog žanra u 21. veku. Posebnu pažnju ove godine festival će pokloniti orkestarskom džezu, kroz nastupe čak četiri velika ansambla, koja će publici pružiti odličan uvid u raznovrsnost big bend izraza u Evropi.

Pozivamo vernu publiku da i ove godine bude deo jedne od najomiljenijih međunarodnih umetničkih manifestacija u Srbiji, koja se ponosi vrhunskim umetničkim dometima, najmlađom džez publikom u Evropi i doslednošću u programskom konceptu koji slavi kreativnost i stvaralačku radoznalost džez muzičara sa svih meridijana.

Ograničen broj vaučera za komplete ulaznica 38. Beogradskog džez festivala se može nabaviti na Ticket Vision blagajni u Domu omladine Beograda i onlajn. Početna cena vaučera je 3800 RSD, a obuhvata sve koncerte u glavnom programu festivala (10 koncerata).

*******************************************************

Predstavljamo prva četiri izvođača, koji će biti deo bogatog programa 38. Beogradskog džez festivala

Sexmob

Kada je pre četvrt veka kvartet Sexmob sastavio Ledbelija, Elingtona, Prinsa, Kardiganse i Makarenu u jedan tok debi izdanja Din of Inequity džez je dobio najsnažniji novi impuls još od fri-vihora Orneta Kolmena. Izašli iz legendarnog njujorškog kluba Knitting Factory, Stiven Bernstin i njegovi drugari pisali su novu istoriju džeza. Na sledećem albumu džezovali su Elvisa, Stonse, Nirvanu i Abinog Fernanda, ponovo uz dobrog duha Elingtona, da bi se na njihovom stolu kasnije našle i teme iz filmova o Džejmsu Bondu, Egzotika Martina Denija, Felini i Nino Rota, kao i u većem obimu Ser Djuk.

Ali, Seksmob ne obrađuje pesme – oni ih Seksmobuju, utvrdio je jednom prilikom vođa ovog kvarteta, slajd trubač Stiven Bernstin. Oni se zaista hrane idejama iz istorije raznih žanrova (ukrštajući ih i sa odgovarajućim autorskim materijalom), ali samo da bi zaokružili muziku koja je autentično njihova. A ona spaja humor, tugu, konfuziju, strast, uz uvek snažan otkačeni gruv. Danas je Sexmob i skup individualaca sa uspešnim karijerama, čije su nadahnuće koristili Džon Zorn, Bil Frizel, Hal Vilner, Lu Rid, Nora Džons ili U2, uz nepregledni spisak najvažnijih avangardista Njujorka. Prvi put u Beogradu i Srbiji, pred nama je najbitniji kombo džez sastav 21. veka. Dame i gospodo – Sexmob!

Paal Nilssen-Love CIRCUS

Novi septet renomiranog norveškog avangardiste, bubnjara i kompozitora Pola Nilsena-Lava nastao je kao neposredna posledica ograničenja putovanja tokom pandemije kovida. Festival Oslo World naručio je Nilsenu-Lavu da za nastup na toj manifestaciji sastavi novi ansambl od muzičara koji žive u Norveškoj, a bubnjar rešio da članovi žanrovski pokriju različite muzičke sfere – etno, klasiku, savremenu muziku, fri-džez, noise i pop, između ostalog. Sedam jedinstvenih glasova okupljeno je oko zajedničkih muzičkih ideja, načina mišljenja i razumevanja slobode muziciranja. Svaki od njih preuzima sopstvenu odgovornost za stvaralačko delanje, sa misijom da iznenadi sebe, kolege u sastavu i publiku.

Muziku je komponovao Nilsen-Lav, no pojedinačne numere predstavljaju samo skice za svakog aktera da slobodno odabere sopstveni pravac i intenzitet muziciranja. Autor i vođa septeta svoju inspiraciju crpi sa raznih strana: osim džeza u svim oblicima, kao i savremene klasike, tu su i nadahnuća putovanjima u raznim kontekstima širom sveta, od Etiopije, Malija i Senegala, do Brazila. Sve to čini muziku sastava Paal Nilssen-Love CIRCUS totalno nepredvidivom. Ali, ona je neprestano uzbudljiva, plesna, intenzivna i neodoljiva, stalno na klackalici između vesele i tužne, baš kao u pravom cirkusu!

Lars Danielsson Liberetto

Švedski čelista, kontrabasista i kompozitor Lars Danijelson slavno je ime evropskog džeza. Na sceni je aktivan od kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Radio je sa brojnim džez velikanima među kojima su Dejv Libmen, Bobo Stenson, Aleks Akunja, Jon Kristensen, Džon Skofild, Džon Aberkrombi, Čarls Lojd, Džek Didžonet, Majk Stern, Majkl i Rendi Breker, Trilok Gurtu, Keni Viler, Lešek Moždžer, Arve Henriksen, Buge Veseltoft, Nils Peter-Molvaer, Jan Lundgren, Jun Sun Na, Sesilija Norbi, Paolo Fresu… Od 2004. godine je ekskluzivac renomirane nemačke produkcije ACT, za koju je objavio 11 albuma kao lider, a još na tridesetak učestvovao.

Projekat Liberetto započeo je pre deset godina u saradnji sa jermenskim pijanistom Tigranom Hamasjanom. Ime koje je smislio opisivalo je spoj slobode i lirske klasike, kao odraz njegovih prethodnih radova i pravac u kome želi da razvija svoju muziku. Prvi put smo ga ugostili na Beogradskom džez festivalu 2013, kada je na bisu imao nezaboravni džem-sešn sa poljskim pijanistom Lešekom Moždžerom. Posle dva albuma sa Tigranom, u sastavu se obreo francusko-karipski pijanista Gregori Privat – uz njih dvojicu, na ovogodišnjem beogradskom nastupu čućemo ponovo britanskog gitaristu Džona Paričelija, te švedskog bubnjara Magnusa Estrema (e.s.t, Rymden).

Avishai Cohen Quartet

„Njegova truba, kao nekad Majlsova, u stanju je da svira najpotresniji ljudski vapaj“. Tim rečima čuveni američki kritičar Tomas Konrad opisuje muziku trubača i kompozitora Avišaja Koena. Rođen i odrastao u Izraelu, gde je već u desetoj godini solirao ispred big benda i ubrzo putovao sa Izraelskom mladom filharmonijom pod vođstvom Zubina Mehte, Avišaj je odrastao u porodici muzičkih talenata – njegova sestra je najbolja svetska džez klarinetistkinja Anat, a brat Juval cenjeni alt saksofonista i kompozitor. Zajedno su imali i bend 3 Cohens.

Avišaj je studirao u Bostonu, godine 1997. osvojio nagradu na takmičenju „Telonijus Monk“, a potom bio jedan od nosilaca nove njujorške scene koja je bujala u klubu Smalls. Vodio je trio Triveni sa Omerom Avitalom i Našitom Vejtsom, šest godina bio član SF Jazz Collective, te svirao sa Mingus Big Band i Mingus Dynasty, pre nego što je ušao u porodicu ECM Records, najpre kao član kvarteta Marka Tarnera, a ubrzo i kao lider sopstvenog kvarteta i ansambla Big Vicious, kao i u duu sa pijanistom Jonatanom Avišajem. Četvorostruki uzastopni laureat nagrade kritičara magazina DownBeat za najperspektivnijeg svetskog trubača, Koen je danas jedan od pravih čuvara Majlsove vatre, istraživač novih puteva baš kakav je bio njegov najveći uzor.

Naslovna fotografija: Promo