Muzička recenzija: Razni izvođači „Hali gali“ (Pop Depression)
Ovih dana sredovečni snobovi sećaju se nekih bitnih kompilacija koje su odredile rokenrol puteve i stranputice u poslednje četiri decenije. Mladim generacijama prezren Paket aranžman od toliko spominjanja, i danas veoma moderna ARA iz koje se gotovo niko nije zadržao na sceni do 1985.
Nažalost, kompilacija Jutro će promeniti sve iz 2007, gde su predstavljene nove generacije srpske rok muzike, danas je nevoljno ustupila ime popularnoj TV seriji. Tako da je Hali gali (jedan od besmislenih pseudozapadnjačih poigravanja rečima iz pionirskih dana r’n’ra u Beogradu) aterirao na golu ledinu i danas predstavlja monolit one generacije koja je svojevoljno razbila kontinuitet s uzorima.
Ideološki, dobro zvuči, međutim, idejno i formalno skoro svi bendovi na ovoj kompilaciji imaju svoje duhovne ili intuitivne muzičke roditelje. Ono što je najvažnije, ovih devet pesama izgleda kao kad gojazni osnovac ne može da preskoči kozlić i svom jačinom padne na strunjaču. Da, toliko bolno, obeznanjujuće i fantazmagorično. Počev od (danas već) međunarodnih zvezda Šajzerbiterlemon pa preko Sitzpinker, Prototip, Vizelja, Gazorpazorp do Tipon, Johanbrauer, Sv. Pseta, Koikoi, prvo se vidi sklonost ka semantičkoj konfuziji, a onda i lirski nihilizam i svegeneracijska ozlojeđenost bez potrebe da se sistem ne samo menja nego i identifikuje, tj. ne potencira kao neprijatelj. Znači, ovde nikom nisu vezali nebo žicom, iako su neki od njih plastični.
Ko ume, prepoznaće čitavu paletu slučajnih i namernih rukopisa kako novog talasa tako i L7 ili Breeders (Sitzpinker), Morbidi i Mnoči (Proto tip), Bjesovi, KZŠ, Dead Ideas (Vizelj), Haustor, KKN (Gazorpazorp)… i tako redom, što govori više o univerzalnoj muzičkoj shemi nego o elokvenciji. Ako i stariji kukamo kako su mladi odavno ogrezli u nedostatku empatije, kulture i solidarnosti, vreme je da vidimo da li su ipak samo blago disleksični, ali da i dalje imaju srce na pravom mestu.
