Muzička recenzija: Rebel Star „Demoni“ (Pop depresija 2020)
U muzičkom slengu devedesetih „demoni” su u stvari bili demo snimci koji su cirkulisali među kolegama ili snobovskim kritičarskim serklovima. Milan Glavaški je posle albuma Reka uzeo neplaćeno iz muzičkog biznisa jer, što su mu pesme bolje to je zainteresovanost za rokenrol manja. Ipak, kako se isti verovatno rodio s malim bebećim rikenbekerom, Milan nas je tokom globalne izolacije iznenadio čitavim albumom koji je, eto, sâm uradio u svom podrumskom studiju u Sent Andreji.
Demoni nisu bili „demoni” već demoni stranputica umornog i šizofrenog života svih nas. Da li je svima recepcija i percepcija tih dana bila posebna čakra, u svakom slučaju ovaj album se čini kao najkompletniji album Rebel Stara, emotivno najdirektniji, melodijski najretrospektivniji, lirski najmelanholičniji, možda najtužniji. Vreme dokazivanja je odavno ostalo iza, a ispred je samo pronaći suštinu u sreći i ispunjenosti, ali to je najteža stvar na svetu. Elokvencija Milana Glavaškog nikad nije bila upitna, a i referentnost na amerikana bendove spektra od šezdesetih do danas, vešto je personalizovao svilenkastom intimom.
Centralno mesto, sigurno i u makro i u mikro smislu jeste pesma Dan na Tisi, ogoljena do srži, vokalno uz lokalni manirizam peva o suštini svake reke, da predstavlja prolaznost života, zatvoreni ciklus i odlazak u nepovrat. I zato su Demoni idealni saundtrek za sopstvene demone koji su izašli u ovom „vrlom novom svetu” i za one koje još čekaju da ih upoznamo.
