Pet zastava 101, 30 dan vožnje od Kragujevca do Kilimandžara i samo 3 kvara: Završili su po klasičnom Balkanskom scenariju
Ako mislite da su „road tripovi“ danas ekstremni, čekajte da čujete priču o jugoslovenskoj ekspediciji iz 1975. godine koja je krenula iz Kragujevca pravo na Kilimandžaro.
Pet crvenih zastava 101, gomila mladih entuzijasta i ništa osim volje, kompasa i hrabrosti – ništa više. OK, možda poneki toki-voki, ali oni su često otkazivali u 50 stepeni u pustinji.
Sve je počelo 14. februara, na Dan Kongresa Samoupravljača Jugoslavije. Sa platoa Kragujevca krenula je kolona koja je trebalo da pređe preko 11.000 kilometara kroz Grčku, Egipat, Sudan, Keniju, Ugandu i Tanzaniju. „Lanac ekspedicije“ – kako ga je kasnije nazvao Milan Rakočević – morao je da ostane nepokolebljiv. Jedna prekinuta karika i ceo poduhvat bi bio gotov.
U glavnim ulogama: Branimir Perić Džo, vođa i šampion relija; Milan Rakočević, organizator i kasniji autor „U srcu Afrike“; Ginka Milinković, komercijala i pomoćnik organizatora; automehaničari Slobodan Nikolić i Miodrag Barlov; novinari i fotoreporteri, režiser Baletić, lekar Bogdan Šekler i, naravno, pet zastava 101 – četiri sa uklonjenim zadnjim sedištima i nalepnicama, i jedan „Salonac“, prava zvezda ekspedicije. Ljubivoje Ršumović je trebalo da ide, ali planovi su se promenili u poslednjem trenutku.
Putovanje kroz savane, pustinje i džungle delovalo je kao scena iz filma: gume cepkale trnje, pesak zatrpavao automobile, benzinske pumpe zamenjivali su kanisteri, a voda u balonima gotovo ključala. Radio veze nisu postojale, mape su bile zabranjene iz bezbednosnih razloga, a lokalni vojnici nisu znali engleski. Ali crveni pasoš i natpis „Jugoslavija“ na haubi, posebno prolazak kroz zemlje Pokreta nesvrstanih, često su otvarali vrata koja inače ne bi. Spavali su većinom u automobilima, ali sa samo tri manja kvara tokom celog meseca – praktično idealno za ovakav epski poduhvat.
Jedna od legendi govori o Kartumu, gde su članovi ekspedicije, nesvesni lokalnih pravila o alkoholu, morali u filmskoj poteri da beže pred policijom u svojim Zastavama. Srećom, sve se završilo u jugoslovenskoj ambasadi, sa minimalnim posledicama i maksimalnim smehom.
Zastava 101 nije samo preživela – ona je bila spremna za reli. Jovica Paliković je želeo da se uključi u „East African rally“, ali ekipa se složila da se ne odvajaju od plana. Na kraju, tri „Keca“ stigla su na Kilimandžaro, dok su „Salonac“ i KG-508-56 uživali na plažama oko Mombase, gde je nastao i čuveni set fotografija sa manekenkom Vini Kibujom.
Kada je avantura završena, automobili su se vratili brodom iz Mombase do Rijeke, pa u Kragujevac, a zatim su raspoređeni po republikama. Tu su, kao i mnogo puta posle, propadali – klasičan balkanski scenario: slava je prošla, a automobili su ostali da rđaju, dok su priče o njima postale legende.
Iako je u to vreme ekspediciju pratio veliki deo domaćih i stranih medija, priča je vremenom pala u zaborav. Tek početkom 21. veka, a posebno od 2023. kada je film sa ekspedicije postao dostupan na Jutjubu, cela avantura ponovo dobija zasluženu pažnju. Jer, priznajte – retko koji automobil može da se pohvali da je osvojio Kilimandžaro, spavao u pustinji i preživeo sa samo tri kvara.
Da su to radili sa onim proizvedenim od 1971-1973e ne bi imali ni jedan kvar! Steta je sto nije nastavljeno sa linijom 101 i jugom,trebalo jenda se usavrsavaju i modernizuju postepeno kao sto je to radjeno sa golfom i polom, ali i tad kao i posle,nastavljeno je samo partijski pa su nam strucnjaci bezali u inostranstvo a ovde ostajali balvani!!!
Ha, ha, možda ti kečevi sa početka sedamdesetih. Ti su, što je paradoks, bili najkvalitetniji a onda im je kvalitet drastično padao… Kupio sam novog keca 2007. Bolje da nisam. Kupljen auto nisam preuzeo zato što je iz fabrike došao sa polomljenim,, ručnom” kočnicom. Rekli su mi da izaberem neki,, ispravan” sa placa. Uzeo sam, posle letimično pregleda, možda petog keca. Sutradan mu se raspao auspuh na, sred ulice. U toku dve godine mu se zapalila kontakt brava, procureo hladnjak, raspali se nosači motora (isključivo gradska vožnja, majstor kaže da su praznili magacine i ugrađivali delove stare ko zna koliko), blokirao menjač u trećoj brzini (delovi nisu dobro kaljeni),… Vozio sam pre njega matoru zastavu 128 bez problema.
Sve isto kao i danas ,vredni i pametni odose van i rade za neku drugu drzavu ,a ovde ostaju balvani .Koliko samo Srba radi u Cernu ili kao doktoiri ,hirurzi ,fizicari ,hemicari sirom Evrope i Amerike .Na zalost
Sjajan poduhvat, sjajna priča ! Svaka čast ljudima koji su to izveli.