Francuski zeleni gradovi

Evropska Zelena prestonica u 2022. je francuski grad Grenobl, koji je titulu zaslužio zahvaljujući svojoj ekološkoj zagledanosti u budućnost, i dosadašnjim uspešnim akcijama. A francuski grad Nant, nekadašnja Zelena prestonica Evrope, osvojio je krajem 2021. nagradu evropske kampanje Zeleni gradovi zahvaljujući inovativnom projektu koji je transformisao deo grada pretvorivši ga u omiljenu zelenu oazu.

Green Cities Award

Nant je drugi grad koji je osvojio Evropsku nagradu Green Cities – laureat za 2020. godinu bio je belgijski grad Beringen. Nagradu dodeljuje Evropsko udruženje rasadnika (ENA) zajedno sa partnerima – organizacijama u Bugarskoj, Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Irskoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj, Portugalu i Švedskoj. U programu Zeleni gradovi Evrope, koji traje do kraja 2023. godine, učestvuje ovih 13 evropskih zemalja, a koristi za čitav kontinent su višestruke.

Pokretači inicijative navode da danas mnoga urbana područja pate od negativnih efekata klimatskih promena, kao i da je izvesno da će oko 2050. godine te posledice biti vrlo dramatične – očekuju nas više temperature, češće i prekomerne padavine sa posledičnim poplavama, kao i prekomerne suše.

Mnoge zemlje su svesne opasnosti od klimatskih promena, ali često nema dovoljno dostupnog znanja ili naučne podrške da bi se donosioci odluka ubedili da je ublažavanje negativnih posledica klimatskih promena jedno od najvažnijih pitanja prilikom planiranja razvoja gradova (Ili planiranja poboljšanja uslova života u starijim gradovima).

Inicijativa Green Cities podseća na važnost ulaganja u ekološka urbana područja i podsticanje njihovog osmišljavanja. Cilj projekta je da pomogne profesionalcima, da obezbedi alate iIi tehničku osnovu, ohrabri ideje i nova ulaganja, i da – raširi poruku zelenih gradova.

U 2021, u konkurenciji 13 različitih evropskih projekata izdvojio se Le Jardin extraordinaire (Izvanredna bašta). Impresivna zelena celina u Nantu nastala je na ogromnom prostoru nekadašnjeg kamenoloma i dodala novu notu atraktivnosti jednom od ekološki najosvešćenijih gradova Evrope.

Prepoznatljiv identitet

Nant se nalazi na reci Loari u regionu Gornje Bretanje u zapadnoj Francuskoj, ima dugu i značajnu istoriju kao luka i industrijski centar. U 21. veku grad se okrenuo održivom razvoju, realizovao mnogo toga i postao bolje mesto za život. Titulu Zelena prestonica Evrope poneo je 2013. U poslednjih desetak godina grad je sistematski i kontinuirano ulagao napore da smanji zagađenje vazduha i emisije ugljenika, da poboljša sistem javnog prevoza, te da uveća biodiverzitet.

Nant je poznat po prelepim baštama i parkovima – ima 8.320 hektara zelenih površina i nekoliko zaštićenih prirodnih područja. Od 2014. je zasađeno 7.000 novih stabala, i mnogo cveća – 1.850 kamelija i preko 400 magnolija.

Grad pažljivo neguje svoj zeleni identitet, i dosledno sprovodi posebnu zelenu politiku težeći tome da svim svojim stanovnicima, posebno najugroženijim, omogući lak pristup urbanoj prirodi. U kom god delu Nanta da živite, prva zelena površina udaljena je samo 300 metara. A to delimično objašnjava tamošnji zajednički osećaj kvalitetnog života.

Izuzetna bašta

Bašta Le Jardin extraordinaire, nova zelena oaza Nanta, istakao je žiri koji je odlučivao o Green Cities nagradi, jeste koncept okrenut budućnosti, savršen primer bliske saradnje između pejzažnih arhitekata, dizajnera i uzgajivača biljaka.

Predivan vrt ima veliki broj biljaka – tu su paprat, stabla banana, vekovni bršljan… Šetnja po interesantno uređenom parku prilika je da se upoznaju mnoge biljne vrste i uživa u bujnoj i tropskoj vegetaciji kojoj pogoduje tamošnja mikroklima.

Tokom prve godine rada na uređenju bašte zasađeno je oko 200 različitih biljnih vrsta, a zanimljivo je da su lokalci učestvovali u kreiranju bašte, na volonterskoj osnovi. Park donosi i potrebnu svežinu gradu – tokom letnjih meseci zabeležene su razlike od nekoliko stepeni Celzijusa između srca bašte i trotoara s druge strane ograde.

Le Jardin extraordinaire primer je i uspešnog preuređenja zapuštenog, nefunkcionalnog prostora. U samoj bašti su sačuvani ostaci kamenoloma i integrisani u njene delove – kameni ostaci su deo glavne rute kojom se bašta obilazi, a posebno inventivno su iskorišćeni za veličanstveni vodopad – voda se obrušava sa litice visoke 25 metara. 

Čitav park oivičen je šetalištem sa sedam vidikovaca i zadivljujućim pogledom na grad, koje je povezano sa okrugom Šantone. Bašta je i deo ambicioznog projekta „Zelena zvezda“, koji ima u planu da poveže sve parkove, bašte i zelene površine Nanta.

Zelena prestonica u 2022.

Krajem prošle godine objavljeno je i da je Evropska Zelena prestonica za 2022. francuski grad Grenobl. Titulu dodeljuje svake godine Evropska unija, a gradić u Alpima u jugoistočnoj Francuskoj prepoznat je kao uspešan ekološki primer koji istrajava u inovativnim, pionirskim i dugoročnim projektima.

Grenobl ima više od 160.000 stanovnika, i drugi je najgušće naseljen grad u Francuskoj. Okružen je sa tri alpska venca i nalazi se na brojnim raskrsnicama puteva. Suočeni sa izazovima klimatskih promena, pritiskom na cene nekretnina, mobilnosti i kvaliteta vazduha, vode i života uopšte, čelnici Grenobla su se posebno potrudili da realizuju akcije kojima će uticati na očuvanje i unapređenje životne sredine.

Uspeli su u tome, hrabro i preko očekivanja. Tako ovaj grad ima lokalni klimatski plan još od 2005. godine. To je prvi takav plan u Francuskoj, a zahvaljujući njemu je do 2018. godine skup štetnih čestica u vazduhu umanjen za skoro 30%. Grad ima i najveću zonu niske emisije (ZFE) u Francuskoj, zonu u kojoj je dozvoljen saobraćaj samo određenim tipovima vozila.

U Grenoblu se posebno vodi računa o javnom prevozu. Tamošnje postrojenje za prečišćavanje vode proizvodi dovoljno biogasa (iz kanalizacionog mulja) za napajanje više od 125 gradskih autobusa koji koriste ovu vrstu goriva. Pored autobusa, u javnom prevozu najzastupljeniji su tramvaji. Bicikl je svima omiljeno i veoma rasprostranjeno prevozno sredstvo, biciklistička mreža se stalno razvija, a grad ima oko 475 km bezbednih biciklističkih staza.

Gradska toplotna mreža (druga po veličini u Francuskoj posle Pariza) koristi 80% obnovljive energije, a očekuje se da će do 2030. godine koristiti čak 100% obnovljive energije. Opština podstiče i otvaranje privatnih bašti, i pruža stanovnicima mogućnost da raspolažu neiskorišćenim površinama – da ih koriste za stvaranje sopstvenih, malih bašti. Podršku dobijaju i mali, lokalni proizvođači hrane koji koriste ekološki prihvatljive metode proizvodnje. Njihovi proizvodi se pošteno plaćaju, i imaju posebne oznake.

U školskim menzama koriste se namirnice koje su proizvedene na obližnjim lokalnim farmama, ili na gradskoj urbanoj farmi Grenobla. Zanimljiv podatak je i da je gradsko veće Grenobla 2008. godine prestalo da koristi bilo kakve hemijske proizvode na uređenim gradskim površinama, a od 2019. i na svim javnim površinama.

Baš kao Nant i Grenobl sistematski neguje i osmišljava zelene površine. U proteklih 15 godina obnovljeno je mnogo starih parkova, i izgrađeni su novi. Od 2014. u gradu je zasađeno više od 5.500 stabala, a u planu je da se zasadi 10.000 stabala pre 2030. godine.

Specifičnost francuskog grada su i osmišljene ekološke četvrti. Jedna od njih, Bon, poznata je po svojoj atmosferi, i nagrađivanom tržnom centru koji je okružen zelenilom i vodom. Caserne de Bonne je osmišljen, dizajniran i konstruisan po vrhunskim standardima održivosti. Korišćeni su materijali koji omogućavaju energetsku efikasnost i savršenu izolaciju, a na velikom krovu nalazi se fotonaponsko postrojenje koje generiše celokupnu energiju potrebnu za osvetljenje, ventilaciju i obezbeđenje prostora čitavog centra.

U najavi

Ekološka tranzicija i dobar put u budućnost u dinamičnom alpskom gradu nastavljaju se i u ovoj godini. Grenobl je titulu Zelene prestonice Evrope nasledio od finskog grada Lahtija, i najavio da će 2022. biti izuzetna godina, u kojoj će nastojati da prevaziđe sve ono što je do sada postignuto. Mnogi događaji realizovaće se tokom čitave godine – promocije, festivali, konferencije, izložbe… Ovog januara održava se konferencija Resilient Metropoles, čije su glavne teme – vazduh, klima, energija, hrana i poljoprivreda, zdravlje, nejednakost, život u gradovima budućnosti, biodiverzitet, otpadne vode, proizvodnja i potrošnja.

Titula Zelena prestonica se dodeljuje gradovima koji ispunjavaju ambiciozne ciljeve u pogledu životne sredine, održivog razvoja i mogu da deluju kao model. Dodeljuje se od 2010. godine, a dosad ju je ponelo 12 gradova: Stokholm, Hamburg, Vitorija-Gaštajz, Nant, Kopenhagen, Bristol, Ljubljana, Esen, Najmegen, Oslo, Lisabon i Lahti u Finskoj. Titula traje godinu dana tokom kojih Evropa izabranu teritoriju čini teritorijom ambasadora na nacionalnom i evropskom nivou.

Izvor naslovne slike: greencities.eu