Iznenađenja ranog proleća

Kalendarski, proleće zvanično stiže 21. marta. Nekada su njegovi vesnici bile visibabe koje proviruju ispod ostataka snega, a danas su stvari malo drugačije. Klima se definitivno menja, posledice globalnog zagrevanja planete sve su očiglednije, a priroda se ovoj opasnoj konfuziji prilagođava na svoj način.

Nov kalendar prirode

U Velikoj Britaniji stručnjaci koji se bave zaštitom divljih biljnih i životinjskih vrsta ističu da nestabilno i nepredvidljivo zimsko vreme (s povremenim visokim temperaturama), i prerani dolazak proleća, dovode u opasnost određene biljne i životinjske vrste.

Prošle godine, u februaru 2019, zabeležena je blaga zima s potpuno neočekivanim temperaturama u februaru – preko 20⁰ C u poslednjoj nedelji februara. Proleće je stiglo nekoliko nedelja ranije, a kad je analizirano oko 50 događaja tipičnih za proleće, uočeno je da su svi – poranili. Podatke je prikupila britanska organizacija Woodland Trust i uvrstila ih u svoj godišnji Kalendar prirode kome doprinose i stručnjaci i mnogi entuzijasti koji beleže promene u svojoj okolini, znakove da se godišnja doba menjaju.

Britanska organizacija je i prošle i ranijih godina zabeležila neverovatne prizore u svim delovima Velike Britanije – u Kornvolu je tako u decembru primećena posebna, prelepa vrsta leptira – peacock butterfly. Poznato je da je za transformaciju iz gusenice u leptira potrebno vreme, a smatra se da je ovaj leptir probuđen ranije usled neočekivanog zimskog blagog vetra u južnoj Engleskoj. Takođe je uočeno da se crni kosovi gnezde u januaru (ove ptice se inače gnezde od marta do jula u močvarama i šumama), kao i da se žabe mreste nekoliko meseci ranije nego inače (i verovatno stradaju tokom povremenih zimskih hladnih talasa).

S druge strane, neke vrste pokazale su sposobnost da se s promenama lakše nose, odnosno da se brže adaptiraju. Primećeno je da drvo hrasta ranije ozeleni, kao i da senice i neke druge vrste ptica brzo reaguju, i na vreme prikupe dovoljnu količinu hrane od koje zavise. Topli zimski talasi uticali su na čitav biljni svet – zabeleženo je da su prošlog proleća sve biljke cvetale ranije – prelepi cvetovi ljubičastog jorgovana pojavili su se 20 dana ranije, a cvetovi lešnika čak 38 dana pre vremena.

Magazin Guardian je prošle zime pisao o svim efektima i posledicama neočekivano blage klime, a mnogi čitaoci javili su se i navodili primere zbunjene prirode iz svoje okoline. Bilo je neobično i zabrinjavajuće videti kako pčele reaguju na visoke temperature, ili kako se pre vremena pojavljuju leptiri, žabe, neke vrste ptica selica.

Posledice zagrevanja

Organizacija Climate Central, nezavisna američka organizacija koju čine stručnjaci i novinari koji istražuju klimatske promene, dokazuje da proleće definitivno stiže ranije i na američkom tlu.

Na svom sajtu navode podatak da, ako se globalno zagrevanje nastavi ovim tempom, usled uvećanja emisije štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, drveće će do 2100. godine ozelenjavati tri nedelje ranije nego danas. A prerano proleće, odnosno prerano zagrevanje zemlje, atipični porast dnevnih temperatura, i ranije topljenje snega, uzrokuju mnoge probleme. Migracijske vrste menjaju svoje lokacije, životinje koje hiberniraju tokom zime bude se ranije, a uvećava se i sezonska populacija insekata. Biljke cvetaju pre nego što im postanu potrebni oprašivači, a agresivni insekti mogu da oštete useve hrane. Sve ovo ugrožava prinose u poljoprivredi, a posledice mogu biti uvećane cene hrane, i njena nestašica.

Kad je zdravlje ljudi u pitanju, posledice ranog proleća takođe su brojne. Jedna od njih odnosi se na sezonu alergija. Duže cvetanje, naravno, produžava ovu sezonu, i beleže se i veće koncentracije polena u vazduhu. Oni koji pate od polenskih alergija mogu imati dodatne probleme, odnosno dugotrajnje i intenzivnije alergije.  

Japanska umetnost predviđanja

I u Japanu ekosistem podleže promenama i svedoči o porastu negativnih klimatskih trendova. Da bi osigurali prolećne festivale u kojima se posmatra prelepi vesnik proleća – drvo trešnje s ružičastim cvetovima – Japanci su razvili sistem preciznog predviđanja njihovog cvetanja. Državne meteorološke organizacije krajem januara i početkom februara najavljuju nedelju u kojoj će se pupoljci otvoriti. Raskošno beli i ružičasti cvetovi na drvetu trešnje opstaju oko nedelju dana, a njihovo tradicionalno posmatranje – hanami – danas privlači brojne turiste. Cvetanje trešnje u Japanu označava početak nove sezone, i simboličan je početak nove poslovne godine, vreme kad se započinju novi poslovi. A festivali koji se organizuju u vreme cvetanja japanskom turizmu donose znatne prihode. Cvetovi trešnje su tu oko nedelju dana, a precizne najave kada će se pupoljci otvoriti rade se za sve veće gradove u zemlji.

Drvo trešnje u Japanu cveta sve ranije. Ranijih decenija uobičajeno vreme cvetanja bila je sredina aprila. Danas je to kraj marta – prema ovogodišnjoj prognozi japanskog Udruženja meteorologa trešnje će u Tokiju procvetati 18. marta, a u Kjotu – 23. marta.

Moćno drveće

I kod nas, i u svetu, ekološki apeli su sve glasniji, kao i napor da se preduzmu određene delotvorne akcije koje bi ublažile štetne posledice klimatskih promena. Britanska organizacija Woodland Trust redovno podseća na razorne posledice godišnjeg rasta prosečnih temperatura, postepeno nestajanje godišnjih doba, i urušavanje ekosistema.

Ova organizacija je veoma aktivna – štite drveće i šume širom Velike Britanije, i organizuju razne akcije kako bi zaustavili nepovratno uništavanje starih šuma i nepotrebni gubitak drveća u gradovima. Bave se i restauracijom oštećenog starog drveća, i koriste razna naučna istraživanja i analize. Uz borbu protiv posledica klimatskih promena britanska organizacija radi i na uvećanju biodiverziteta – obnavljaju postojeća staništa, sade nove autohtone šume, stvaraju nova utočišta za divlje biljne i životinjske vrste.

Stučnjaci organizacije Woodland apeluju da se uveća sadnja drveća u Velikoj Britaniji. I sami podstiču sadnju raznim kampanjama i akcijama. Ističu da su šume najdelotvornije u borbi protiv negativnih promena, moćno i efikasno sredstvo za očuvanje zdravog tkiva planete. Pošto je cilj Vlade Velike Britanije da do 2050. godine emisija ugljenika bude na nuli, potrebno je da se površine prekrivene šumom uvećaju sa sadašnjih 13% na najmanje 17%. Reč je o potrebnih 1,5 miliona hektara, što je približno ista površina kao britanska pokrajina Jorkšir.

Drveće je najmoćnije oružje u borbi protiv klimatskih promena, ističe britanska organizacija. Čitav šumski ekosistem smanjuje štetne koncentracije ugljenika (apsorbuje ugljenik iz atmosfere), a drveće se i na razne druge načine uspešno bori protiv surovih efekata promenjene klime – sprečava poplave, utiče na smanjenje temperature u gradovima, smanjuje zagađenje vazduha, i čuva zemlju bogatu hranljivim materijama.

Naslovna fotografija: climatecentral.org