Novi Zeland proglašen je najboljim mestom za preživljavanje u slučaju društvenog kolapsa
Kada su 1972. godine objavili rad Ograničenja rasta, naučnici sa Masačusetskog tehnološkog instituta uzburkali su javnost. Poručili su da će nas ubrzani industrijski razvoj dovesti do društvenog kolapsa u 21. veku. Njihove rezultate nedavno je proverila holandska naučnica Gaja Herington i ispostavilo se da su bili u pravu.
Herington ističe da se stara studija preklapa sa novim podacima, prema kojima će se ekonomski rast zaustaviti krajem ove decenije, ako nastavimo da se ponašamo kao do sada. Potom će uslediti decenija opadanja, dok društveni kolaps možemo očekivati oko 2040. godine. „Ostvarivanje kontinuiranog rasta nije moguće“, poručila je Herington i podsetila da postoje održivi načini za kreiranje prosperiteta, kojima još uvek ne poklanjamo dovoljno pažnje.
Loša ekonomija samo je jedan od razloga za preispitivanje društva. Klimatske promene, uništavanje bioraznovrsnosti i epidemije jednako su dobri izazivači kraha, kao i njihove kombinacije. Ako bi jednog dana zaista došlo do društvenog kolapsa, istraživanje sprovedeno na Svetskom institutu za održivost otkriva da bi Novi Zeland, Island, Ujedinjeno Kraljevstvo, Tasmanija i Irska imali najviše izgleda da opstanu.
Prilikom pravljenja ove liste istraživači su uzimali u obzir umerene klimatske odlike zemalja, sposobnosti da uzgajaju hranu za sopstvenu populaciju, zaštite granice od masovne imigracije, održavaju električnu mrežu i određeni nivo proizvodnje. Manje naseljena ostrva obično dobro stoje u svim navedenim kategorijama, zbog čega su izbila u prvi plan.
Novi Zeland, koji se prema studiji našao na vrhu liste, zauzima površinu veliku gotovo kao tri Srbije, ali ima samo oko pet miliona stanovnika. Od Australije, najbližeg kopna, udaljen je više od 1.600 kilometara. Bezbednost ove zemlje je na visokom nivou, kao i mogućnosti za bavljenje stočarstvom, a broj reka sasvim dovoljan za proizvodnju energije. Da se sve to zaista može pretvoriti u prednost, Novozelanđani su pokazali i jednom od najuspešnijih borbi protiv epidemije korona virusa u svetu.
Nikome, međutim, nije u interesu da dođe do kolapsa. Naučnici ne objavljuju sumorna predviđanja o ekonomiji i liste pogodnih mesta za preživljavanje da bi slutili na zlo, već da bi se pomoću rezultata razotkrili problemi. Države koje se ne nalaze u društvu Novog Zelanda i drugih nabrojanih zemalja sada znaju na čemu bi trebalo da porade ukoliko žele da razviju otpornost na urušavanja sistema.
„Težnja ka ekonomijama koje se sprovode u zadnji čas i imaju večnu potrebu za većom efikasnošću nije nešto što bi trebalo primenjivati da bi se stvorila otpornost. Moramo da imamo manje rigidan sistem, tako da u slučaju šokantnog događaja možemo da odgovorimo pomoću rezervnih kapaciteta“, rekao je Aled Džouns, koautor istraživanja i profesor Univerziteta Anglija Raskin.
Ali, na koji način bi svet mogao da postane poput poželjnih ostrva? Kada je Gaja Herington proveravala da li su naučnici sedamdesetih godina prošlog veka bili u pravu, upotrebila je tri scenarija. Dva su vodila do zaustavljanja ekonomskog rasta, ali je treći, koji je nazvala „stabilizovan svet“, ukazao na još jednu mogućnost.
Prema ovom modelu, civilizacija bi mogla da pretrpi manja ekonomska posrtanja, izbegne kolaps i ostane na održivoj putanji ako se osloni na kombinaciju tehnoloških inovacija i obimnog ulaganja u javno zdravlje i obrazovanje. Nemamo još mnogo vremena za tako velike promene. „Ograničenja rasta sugerišu da se prozor za iskorišćavanje te mogućnosti brzo zatvara“, upozorila je Herington.
Izvori: theguardian.com; vice.com; britannica.com
Naslovna fotografija: Kvinstaun, grad na južnom ostrvu Novog Zelanda, u kom živi oko 16.000 stanovnika (foto lka.edu.lv)
