Plavo i zeleno – nova ekološka oaza na internetu
Internet mreža odnedavno ima nov kutak – koristan, informativan i ohrabrujući sajt Plavo i zeleno koji objavljuje tekstove sa različitim ekološkim temama. Osmislio ga je tim koji stoji iza popularne fejsbuk grupe Za manje smeća i više sreće – Zero and Low Waste Serbia.
„Vodeći fejsbuk grupu Za manje smeća i više sreće shvatili smo da postoji veliko interesovanje za teme života bez otpada, i uopšte ekologije, i da je zaista potrebno da uzbudljiv i praktičan materijal koji se svakodnevno generiše u grupi nekako prikupimo, i predstavimo na pregledan način, dostupan široj publici. Izrada sajta, sa pratećim forumom, je prilično logičan sled događaja u razvoju inicijative koja sada broji preko 17000 pratilaca na društvenim mrežama“, kaže Milja Vuković u razgovoru za City Magazine.
Novi i sve popularniji sajt realizovan je uz podršku projekta Zeleni inkubator, i programa Snažno zeleno, i uz raznovrsnu pomoć članova grupe Za manje smeća i više sreće.
„Naš tim čine i stručnjaci i entuzijasti, najvećim delom članovi grupe Za manje smeća i više sreće. U pitanju su ljudi koje ove teme i zanimaju, a i lično dotiču. Autori tekstova dolaze iz različitih oblasti – novinarstva, zaštite životne sredine, istorije umetnosti, biologije, odnosa sa javnošću, elektrotehnike, arhitekture… Zajedničko nam je to što se trudimo da živimo ne samo sa manje otpada nego i što je više moguće u skladu sa prirodom, i sopstvenim etičkim načelima.“
Zelena platforma
U priči o tome kako su koncipirali sajt Plavo i zeleno naša sagovornica navodi da su vrlo rano u procesu osmišljavanja prepoznali da ne žele da naprave samo lični sajt posvećen pitanjima života sa manje otpada. Osećali su da bi bilo dobro da to bude platforma koju će deliti sa drugim regionalnim ekološkim grupama i inicijativama.
„Zajednica je izuzetno važna, ne možemo ništa rešiti kao pojedinici nego samo zajedno. Prosto su ekološki problemi takvi da ih, u stvari, samo udruženo možemo rešavati.“
Nova internet ekološka oaza predstavila je do sada mnoge zanimljive tekstove. Reč je o opsežnim i instruktivnim člancima, na razne teme – o životu bez otpada (i za potpune početnike i za one koji već imaju neka znanja o ovoj oblasti), o tome kako je moguće smanjiti otpad u različitim delovima svakog domaćinstva, te kako se otpad kreće, odnosno šta se dešava sa mikroplastikom. Možete saznati i šta je apciklaža (termin različit od reciklaže), i mnogo drugih korisnih stvari. Drugi deo sajta, nazvan Živa planeta, donosi tekstove o održivoj modi, biljnoj ishrani i veganstvu, o prirodi u gradovima….
Naša sagovornica navodi da su do sad bili najčitaniji tekstovi – Kompostiranje – korak po korak, Šta je to život bez otpada, Odrast u 600 reči, Tvojih prvih 10 zero waste koraka, Staklo – skoro savršena ambalaža, Ekološka jelka – prava ili veštačka ili…?
I dodaje da su prve reakcija posetilaca bile izuzetno dobre.
„Posećenost sajta u prvih par nedelja je prevazišla čak i naša najveća očekivanja. To je zaista divan podstrek za dalji rad.“
Marginalizovane teme i neophodne promene
Milja Vuković kaže da je tema otpada zanimljiva jer dotiče i sve delove našeg svakodnevnog života, a i sve delove društva.
„Svako mesto je mesto iz kojeg je moguće ući u pozitivnu promenu, prepoznati šta je ono što nam je u stvari zaista važno, i zatim redukovati ono što je suvišno pronalazeći održivije alternative.“
A priča o životu sa manje otpada samo je deo velike teme društvene i ekološke promene koja nam je neophodna.
„Pitanja života bez otpada su blisko povezana i sa održivim životom, i sa alarmantnim pitanjem izumiranja vrsta, gubitka biodiverziteta, i sa pitanjima socijalne pravde i pitanjima alternativnih društvenih modela.“
Mnogo je ozbiljnih i aktuelnih ekoloških tema kod nas, ističe Milja Vuković.
„Svedoci smo flagrantnog marginalizovanja ekoloških tema u dnevnoj politici, što je neprihvatljivo. Pitanje kvaliteta vazduha, prava na vodu, nekontrolisane seče drveća u šumama (a i u gradovima), nesprovođenje zakona koji se odnosi na upravljanje otpadom… Poslednje što smo videli je promena indeksa klasifikacije nivoa zagađenosti vazduha – preko noći je ‘zagađen’ vazduh postao ‘prihvatljiv’. Naravno da je ova semantička demagogija potpuno nebitna, u pitanju je poigravanje našim plućima, i plućima naše dece, a pluća vrlo dobro znaju šta udišu.“
Divne i održive prakse
A pitanje – šta pojedinac može da uradi na dnevnom nivou da bi se stvari poboljšale, kada je ekologija u pitanju – je u ovom istorijskom trenutku veoma uzbudljivo pitanje, kaže naša sagovornica.
„Postoji čitav niz divnih, održivih praksi koje kao pojedinci možemo da uvedemo u naše živote: kompostiranje, redukcija stvaranja otpada, smanjivanje upotrebe životinjskih proizvoda, kupovanje lokalnih proizvoda malih proizvođača, održiva moda… Te promene koje unosimo u svoj život imaju veze sa etikom, solidarnošću, i saosećanjem. One, preko transformacije našeg svakodnevnog života, mogu da vode u društvenu promenu koja nam je potrebna.“
Sajt Plavo i zeleno ima i svoj forum. Prve teme pokrenute na njemu odnose se na kompostiranje, korisnu praksu transformisanja organskog otpada koja ima više benefita – sprečava se štetna emisija ugljeničnih gasova koje organski otpad pravi kada stigne na deponije, i istovremeno se stvara plodna zemlja.
Akcije i planovi
Inicijativa Zero & Low Waste Serbia do sada je organizovala brojne aktivnosti – Bazar bez otpada (prodajni sajam proizvoda bez otpada u okviru Green festa), Susrete bez otpada (nekoliko susreta za članove grupe organizovanih zarad razmene predmeta i razgovora), kao i akcije čišćenja u našem gradu (u saradnji sa grupom Zajednička akcija blok 70). Održane su i akcije sadnje (sa organizacijama Šuma peva i Hodanje po zemlji), i čitav niz radionica i javnih predavanja…
Plan inicijative Zero & Low Waste Serbia je da i dalje učestvuje u raznim ekološkim akcijama, kao i da podrži inicijative u našem okruženju.
„Rekli bismo da u ovom trenutku naš cilj nije da dođemo do nekog ogromnog broja površno zainteresovanih ljudi, već da prepoznamo delove regionalne ekološke zajednice, i podržimo i ojačamo tu mrežu organizacija i inicijativa koje postoje. I ubuduće ćemo se pridruživati različitim akcijama.“
Naslovna fotografija: Emilija Stanišić