10 najvažnijih momenata u istoriji interneta

Da li ste znali da internet u njegovoj današnjoj formi postoji još od sredine ’80-ih, dok su ranije verzije slične tehnologije bile dostupne dve decenije ranije? Od njegovog nastanka pa do danas, za evoluciju interneta bili su ključni mnogi važni momenti u razvoju softvera i hardvera. U narednim redovima ćemo se osvrnuti na 10 najvažnijih.

1969. godina – ARPANET je onlajn

ARPANET je prva računarska mreža na svetu i preteča interneta. Ona je finansirana od strane Ministarstva odbrane SAD i korišćena je za komunikaciju između vladinih agencija i univerziteta. Godine 1969. uz pomoć ARPANET-a poslata je prva poruka sa kompjutera na Univerzitetu Kalifornije ka kompjuteru na Univerzitetu Stanford. Ova mreža je bila u funkciji do 1990.

1985. godina – Registrovan je prvi .com domen

Petnaestog marta 1985. prodat je prvi .com domen na internetu. Kupac je bila kompanija Symbolics iz Masačusetsa, koja je tako pretekla tehnološke gigante HP i IBM za dve, a Apple za jednu godinu. Domen Symbolics.com je i dalje onlajn, iako je ova kompanija bankrotirala 1993. Danas postoji više od 150 miliona domena na internetu koji se završavaju sa .com.

1991. godina – Svetska mreža (World Wide Web) ili veb počinje sa radom

Engleski inženjer i informatičar Tim Berners-Li je 1989. došao na ideju da unapredi razmenu podataka između naučnika tako što će im omogućiti da svoje podatke dele na internetu pomoću hipertekstualnih međusobno povezanih dokumenata, poznatijih danas kao veb-stranice. Kako bi to postigao, Berners-Li je izmislio tri nova tehnološka rešenja, ključna za dalji razvoj interneta: mrežni protokol HTTP, opisni jezik za prikazivanje veb-stranica HTML i standard za adresiranje veb-sajtova URL. Ako vas zanima kako je izgledala prva stranica na vebu, otvorite ovaj link.

1994. godina – Yahoo! je stigao na internet

Inženjeri elektrotehnike Džeri Jang i Dejvid Fajlo su 1994. napravili prvi značajan veb portal i pretraživač pod nazivom Yahoo!. Na ovom portalu, korisnici interneta bili su u prilici da pristupe najinteresantnijim sajtovima na vebu, podeljenim u kategorije kao što su sport, politika, umetnost, zabava itd, ali i da na osnovu pojmova koji su uneli u polje na sajtu pretražuju čitav internet. Yahoo! je 1998. imao čak 100 miliona poseta dnevno.

1996. godina – Hotmail, prvi besplatni vebmejl, otvara svoja vrata korisnicima mreže

Pre Gmail-a bio je Hotmail. On je omogućio ljudima da pristupe svom virtuelnom sandučetu sa bilo kog kompjutera na svetu, naravno, pod uslovom da je povezan sa internetom. Tehnološki gigant Microsoft kupio je ovu kompaniju 1997. za 400 miliona dolara. Do kraja 1999. Hotmail je imao više od 20 miliona aktivnih korisnika.

1999. godina – Napster zauvek menja muzičku industriju

Muzička industrija više nikad nije bila ista nakon što su Šon Fening i Šon Parker stvorili Napster, aplikaciju za deljenje muzike između korisnika interneta. Mada je pregršt tužbi na kraju uspelo da bar privremeno zaustavi revoluciju ovog dvojca, posle Napster-a je postalo jasno da će se muzička izdanja u fizičkoj formi izgubiti na primatu, a ljudi će sve više slušati muziku puštanjem mp3 i drugih fajlova, a kasnije i strimovanjem sa različitih platformi.

2001. godina – Wikipedia postaje najveća riznica ljudskog znanja

Već smo zaboravili koliko je Wikipedia bila radikalan projekat kada se pojavila. To je, naime, bila prva slobodna enciklopedija na internetu, koju su ljudi mogli sami da menjaju i dopunjuju, uz, naravno, poštovanje određenih pravila. Ono što je iznenadilo sve, međutim, bilo je činjenica da su ljudi iz svih krajeva sveta to radili i nastavljaju da rade, a da za to uopšte nisu plaćeni.

2004. godina – Facebook je lansiran

Društvene mreže su postojale i pre nego što je Mark Zakerberg napravio Facebook, ali su tek sa njim dostigle svoj vrhunac popularnosti. Uspon Facebook-a i drugih društvenih mreža nije samo napravio veliku promenu u načinu na koji komuniciramo jedni s drugima nego je ostvario i nemerljiv uticaj na ekonomiju, politiku, medije i druge oblasti ljudskog delovanja u zemljama u kojima je ostvario primat.

2005. godina – Youtube ima svoj debi

Kada je brzina interneta dostigla određeni nivo, bilo je logično da se na vebu pojavi sve više video sadržaja. Od nekoliko platformi za deljenje klipova sredinom 2000-ih izdvojio se Youtube kao najpopularniji, kako zbog toga što je veoma lak za korišćenje, tako i zbog činjenice da su se na ovoj platformi klipovi najbrže učitavali.

2007. godina – Apple izbacuje prvi iPhone

Internet je ušao u novu fazu sa ekspanzijom pametnih telefona. U ovoj tehnološkoj revoluciji najvažnije korake napravila je kompanija Apple i njen pokojni osnivač i glavni rukovodilac Stiv Džobs. Četrnaest godina od izlaska prvog iPhone-a ljudi u slobodno vreme uglavnom pretražuju internet preko telefona, preko njih strimuju muziku, filmove i serije, a velika većina interakcija na društvenim mrežama se danas vrši uz pomoć ovih uređaja. Pametni telefoni su praktično preuzeli primat od računara kada je internet u pitanju, pa se danas sajtovi prave prevashodno s ciljem da izgledaju dobro na mobilnim, a tek onda desktop uređajima.

Izvor: Mental Floss
Izvor naslovne slike: pexels.com/@pixabay