#194 City Magazine // Prilagođavanje

Pre neki dan mi je tokom šetnje sinulo, kad ti svašta nešto pada na pamet, da jedva čekam da mojim krajem ponovo prođe tramvaj i da prođe ova korona. Samo što ne znam šta će pre da se desi jer imam osećaj da sve već predugo traje. Šalu na stranu, prilagodili smo se koliko smo mogli, a da ne poludimo skroz, promenili svoje živote i dnevnu dinamiku, zaboravili mnogo stvari koje su nam pre bile normalne – putovanja, izlaske, koncerte, zagrljaje i poljupce kao način pozdravljanja… I da vam kažem – uopšte nisam zadovoljna. Kad čujem izraz onlajn platforma, glava mi se naježi. Mislim, nisam ja sad tu neki ludista 21. veka, ali ne može ni sve preko tog ekrana. Samo pomislim na te sve onlajn inženjere ili onlajn doktore u šta nam se pretvorio obrazovni sistem. Kad na televiziji čujem skajpirani isprekidani govor virtuelnog gosta u studiju, pa se još prekine veza, odmah me obuzme neka nervoza. I tako unedogled možemo da nabrajamo frustracije.

Opšte je poznato da su mnoge nedaće, katastrofe i teška vremena ljudi prebrodili tako što su bili zajedno, hrabrili jedni druge i gajili poseban duh zajedništva. U društvu je sve nekako lakše. Zato je valjda ovo čekanje da se vratimo u normalu dosadnije od ostalih nedaća koje smo već prošli!