#197 City Magazine // Sesilni organizmi

Ova živa bića izvukla sam iz malog mozga, gde je decenijama zatureno znanje iz biologije, kad su ljudi masovno počeli da se voze električnim trotinetima. Živuljke vezane za neku podlogu, ne hodaju jer noge ni nemaju, nego dosežu telima dokle tako, pričvršćeni za podlogu, mogu. Pripisala sam to mom animozitetu jer su me plašili ovi na trotinetima, proletali nečujni iza leđa ili nepredviđeno iskakali ispred mene. Ali ne lezi vraže, sada se osećam kao sesilni organizam, koji dopire do svoje neposredne okoline i dalje ne može.

Iako spadam u ljude koji mape i karte apsolutno ne razumeju, orijentacija nula bodova, u zaludnosti karantinskog slobodnog vremena, naletim na mape koje su mnogo interesantne. A posebno jedna koja kaže gde bi ljudi, iz raznih zemalja na svetu, voleli da idu, žive, rade. Ispade, po tim mapama, da je Kanada obećana zemlja, jer tamo žele Meksikanci, Francuzi, Englezi, Irci, Belgijanci pa čak i Indijci… A Kanađani? E pa oni žele u Japan kao i Amerikanci i Australijanci. Cela Južna Amerika gleda u Španiju, sem Brazilaca koji biraju majušni Portugal. Šveđani i Finci žele takođe u toplu Španiju, a Norvežani tradicionalno u Severnu Ameriku. Istočna Evropa – zna se Nemačka u koju gledaju i Grci i Turci. Nemci neće daleko, ali biraju pametno – Švajcarsku, kao i Italijani. Kinezi se ne izjašnjavaju, oni idu gde god mogu. Rusi u Ameriku.

Dakle svako negde hoće, jer ljudi nisu sesilni organizmi, imaju i noge (bipedalni organizmi) i dušu. A duša ište da ide gde joj drago.