Ada Ciganlija krije retko čudo prirode: Jedini primerak u Srbiji i dalje odoleva vrevi “beogradskog mora”

Na pomen imena Ada Ciganlija, prva asocijacija vam je kupanje u vodi upitne čistoće, gužva, vreva, a poslednjih godina i veoma visoke cene koje šokiraju građane. Zato je prilično iznenađujuć podatak da “beogradsko more” krije i jedno pravo, pravcato čudo prirode.

Naime, kako piše Kaldrma, jedna pečurka na pragu je izumiranja – to u današnje vreme i nije toliko neobična vest, svedoci smo promene prirode kojoj sve više doprinosi i čovek.

Ali, postoji mala prirodna oaza u Beogradu koja još čuva život ove gljive, srebrne zvezdače, pod latinskim imenom Myriostoma Coliforme.

U Srbiji već decenijama nigde, sem na Adi Ciganliji, ova neobična loptasta pečurka nije viđena. U svetu, ova gljiva danas postoji još samo u svega dvadeset država na oko 150 lokacija i tendencija njenog potpunog nestanka je dramatična. Da li je i neizbežna? Iako pečurka nije jestiva, prisustvo čoveka najviše je ugrožava.

Ali, vidite li čudo – najveća plaža, možda ne samo u Srbiji, nego i na Balkanu, koja leti vrvi od ljudi – nije ugrozila pečurku koja raste u šumici između Save i Savskog jezera.

Područje veće od 21 hektara je zaštićeno, a iako ispresecano stazicama, na veći deo ovog beogradskog ostrva retko ko zalazi.

Ova zvezdača je, dakle, na Crvenoj listi ugroženih gljiva Evrope, i na toj listi Srbije uopšte nema kao registrovanog staništa. Što je i tačno – osim na beogradskom “moru“, Adi Ciganliji.

Stoga, budite oprezni ako proučavate, berete ili samo gazite pečurke.

Ona ima karakteristične loptice sa sporama i zvezdaste režnjeve ispod loptica. Ovi kraci skupljeni su kod mladih primeraka, kao i kada je pečurka u suvom. Kada dođe u kontakt s vlagom kraci se spuštaju i loptica ostaje slobodna. Poenta je da se to dogodi kada krene kiša, da bi kapljice koje udaraju u gljivu mogle da oslobode spore.

Ova vrsta voli vlažne šume i peskovito zemljište.

Viđana je ranije u Šumadiji i Deliblatskoj peščari, ali više ne, jer izgleda da svet kakav danas poznajemo za ovu pečurku nije podesno mesto. Osim nekih skrivenih kutaka – kao što je naša Ada, piše Kaldrma.