Australijski vatrogasci su u tajnoj misiji spasili reliktne četinare od požara

Živi svet Australije nestaje u plamenu. Procenjuje se da je u požarima, koji besne od oktobra, nastradalo više od milijarde životinja. Biljke su u još većoj opasnosti. Posebno ako vrsta ima mali broj primeraka, kao što je slučaj sa praistorijskim četinarom volemijom.

Prelepo drvo, čiji listovi podsećaju na paprat, pravo je nacionalno blago Australije. Otkriveno je 1994, od kada je pod strogom zaštitom. Naučnici i političari posetioce vide kao posebnu opasnost po ovu drevnu biljku. Nesvakidašnjim činom promišljenosti i posvećenosti, postigli su zavidan uspeh u njenom očuvanju.

Tačna lokacija poslednjeg prirodnog staništa volemije nikada nije otkrivena javnosti. Poznato je samo da su četinari otkriveni u Nacionalnom parku Volemi, čija veličina od oko 3100 kilometara kvadratnih uspešno skriva mali kanjon u kom žive. Tajnovitost je opravdana – volemije ne postoje više nigde u svetu. Nekada ih je bilo više, ali sada je oko 200 australijskih stabala sve što je ostalo od iskonske šume. Pripadaju porodici araukarija, četinara koji su bili globalno rasprostranjeni tokom trijasa, jure i krede, zbog čega ih često nazivaju i drvećem dinosaurusa.

Biljku je slučajno otkrio Dejvid Nobl, službenik Agencije za nacionalne parkove i divljinu Novog Južnog Velsa, posle čega se javila zabrinutost da bi ljudi mogli da ugroze mladice i zaraze osetljivo drveće patogenima. Da se volemija ne bi pretvorila u atrakciju za turiste i opsesiju za kolekcionare, odmah je razmnožena u naučne i komercijalne svrhe.

Jedna od prvih mladica prodata je na Sotbijevoj aukciji da bi se došlo do novca za zaštitu vrste, a od 2006. svoj primerak četinara može da kupi ko poželi. Reliktno drvo poklanjano je botaničkim baštama širom sveta (najbliže nam je u Budimpešti) i deljeno kao diplomatski poklon. Mali gaj u prirodi je za to vreme ostao skriven i netaknut, ali je vrsta obezbeđena na lokacijama širom sveta za slučaj da joj se nešto dogodi.

„Volemije predstavljaju nešto poput Sidnejske opere u svetu prirode“, rekao je Ričard Kingsford, direktor Centra za nauke o ekosistemu na Univerzitetu u Novom Južnom Velsu. Reliktne vrste ponekad poseduju karakteristike koje nisu prisutne kod biljaka uobičajenih za današnje vreme. Ekstrakt iz lišća volemije je, na primer, uspešan u borbi protiv korova štetnog po ozimu pšenicu, što bi moglo da posluži kao prirodno rešenje problema koji trenutno zahteva skupe herbicide.

Rekordni australijski požar, međutim, pretio je da sve pretvori u pepeo. Vatra je gutala veći deo Nacionalnog parka Volemi, udaljenog oko 130 kilometara od Sidneja, i postalo je očigledno da će uništiti drveće ako se nešto ne preduzme. Tajna misija spasavanja činila se kao dobro rešenje. Letelice, koje su poslate u pravcu volemijskih krošnji, zasipale su njihovo stanište velikim količinama vode i sredstava za zaštitu od požara. Vatrogasci su helikopterima preneseni do šumarka, u koji su spuštani pomoću konopca. Da bi sačuvali drevna stabla od vatre i usporili njeno napredovanje, postavili su poseban irigacioni sistem i povećali vlažnost zemlje. Imajući u vidu osetljivost ekosistema, radili su u dezinfikovanoj obući.

Druga akcija spasavanja pokrenuta je kada je pomoću video nadzora primećeno da se vatrena stihija približila četinarima i zakačila nekoliko stabala. Helikopteri su tom prilikom polivali ivice šume, a vatrogasci su se na terenu postarali da irigacioni sistem ostane operativan.

„Morali smo da uradimo sve što je u našoj moći“, rekao je Met Kin, ministar za zaštitu životne sredine i energetike Novog Južnog Velsa, i dodao da je najproblematičniji period za četinare nastupio krajem prošle godine. Trajao je četiri dana, tokom kojih nije bilo sigurno da će stabla preživeti. Kad se dim konačno razišao, potvrđen je uspeh misije: izgubljeno je samo nekoliko stabala, dok je oko 200 njih preživelo.

Volemije su prilično otporne na vatru i, prema uverenju istraživača, uspevale su da se oporave od požara u prošlosti. Svako njihovo stablo toliko je voljeno da je na skrivenoj lokaciji dobilo lično ime, a pretpostavlja se da je korenje drveta Bili staro oko 1000 godina. Drugim rečima, pojedini australijski četinari, koji mogu da narastu do 40 metara, bili su živi još u doba Rimljana. Zahvaljujući akciji odvažnih ljudi, iskrenih zaljubljenika u prirodu i svoju zemlju, nastaviće da rastu u tajnosti još dugo.

Naslovna fotografija: Skrivena šuma volemije (Foto npr.org)