Na samo 200 metara od ušća Save i Dunava krije se zaboravljeni biser Beograda koji vam može pružiti hladovinu u ovim vrelim danima
Ako se ikada zapitate gde Beograd prestaje da bude grad i počinje da diše kao selo uz reku – odgovor se nalazi tik preko vode od Dorćola. Samo par minuta vožnje od centra i još kraća vožnja neasfaltiranim putem, smešteno je naselje koje mnogi ni ne znaju da postoji: Mika Alas.
Ovo malo rečno naselje, nadomak Krnjače, ime nosi po čuvenom ribolovcu poznatom pod nadimkom Mika Alas. Nastalo je kao radničko naselje za beogradske alase koji su nekada opskrbljivali prestoničke kafane svežom ribom iz Dunava. Danas, gotovo da nema više profesionalnih ribolovaca – ostali su vikendaši, penzioneri i oni koji su došli da ostanu. Umesto mreža, sada su tu plastične ležaljke, kotlići i pontoni za sunčanje.
Na obalama kanala Jojkićevog Dunavca – koji pravi prsten oko naselja – čamci su parkirani kao bicikli, a miris reke i roštilja stapa se sa zelenilom i tišinom. Do najbliže prodavnice ili škole se mora autom, ali zato raskoš dolazi u obliku mira i pogleda na reku koji oduzima dah.
Kako doći?
Do naselja se dolazi neasfaltiranim putem iz pravca Krnjače. Najčešće vas neko i pokupi, jer lokalci vrlo dobro znaju da se pešice ovde retko ide. Prva orijentacija je restoran koji služi kao “ulazna kapija” u Mika Alas.
Ako tražite predah od betona, buke i vrućine, Mika Alas je mesto koje vas može iznenaditi. Ne nudi mnogo – ali daje ono najvrednije: trenutak tišine uz vodu i autentičan pogled na Beograd koji nije iz razglednice.
Kuće između improvizacije i idile
Naselje je arhitektonski šaroliko: od trošnih kućica sastavljenih kao iz LEGO kockica, do ozbiljnijih vila s kitnjastim kapijama i improvizovanim bazenima. Ali ovde niko ne trči za luksuzom. Najveća vrednost je što ste na 15 minuta od centra, a opet kao u nekoj rečnoj verziji planinske kolibe.
Uprkos tome što je naselje administrativno deo Banata, Mika Alas je istinski deo Beograda. Toliko blizu, a opet dovoljno sklonjeno da sa druge strane reke samo naslućujete graju kafića i saobraćaj Zrenjaninskog puta.
Dunav kao saputnik
Jojkićev kanal, iako zagađen i gotovo zaboravljen, zadržao je svoj šarm, posebno leti kada na stepenicama do vode sedite s čorbom u ruci i gledate kako gradski puls na drugoj strani lagano usporava. Odatle Beograd izgleda drugačije – mekše, sporije, možda i iskrenije.
Naselje ima i dušu – to najbolje znaju oni koji su ovde naišli slučajno i bili “odbačeni do mosta” od strane lokalaca bez mnogo pitanja.
O čemu vi pričate, uništili su jednu od najboljih obala gde splavovi nikome nisi smetali i gde su ljudi dolazili i da se prošetaju i popiju piće. Ovo nisu bili novokompanovani splavovi , ovo su bila mesta sa dušom. Danas Uemunski kej deluje prazno , po neki svetac. Nema više ni hotela Jugoslavija , na mesto njega ograđena rupa , nema ni čuvenih splavova . Sve se za bogatu klijantelu , cak nema više mesta ni za cu ene zemunske siklje , samo za skupe gliser. Ubili su grad a vi nam potraže neki tekst o nekom skrivenom Dunavu
У праву сте и неће ту стати. Од оне рупетине пок. хотела Југославија, до Ушћа планирају да изграде објекте и некакву челичну конструкцију која је на висини од 3 м и делимично иде преко оне кривине Дунава, значи над дунавом, некакав делфинаријум и најстрашније уклањање 300 стабала. ‼️ јавна расправа 25. 07. Mislim u zgradi SIVa. Trebao bi ceo Zemun da dodje
“Borba za boljim i lepšim” ubiće i ono malo nostalgije i romantike. Žika