Kako klimatske promene doprinose namnožavanju krevetnih stenica?

Među nezvanim gostima prednjače mušice, komarci i smrdibube, ali još jedna „pošast“ nedavno se pokazala u Parizu, a u pitanju su krevetne stenice.

O čemu se tačno radi i kakve to veze ima sa klimatskim promenama, objašnjava Jelena Kozbašić u autorskom tekstu za portal Klima101.

Ovogodišnju Parisku nedelju mode, završenu početkom oktobra, obeležili su veoma neobični gosti.

Povezani članci

Mafini sa čokoladom – brz i jednostavan recept da uvek ispadnu savršeno

Ivana Vuleta otkrila razlog zbog kod nije bila na dočeku ispred Skupštine

Nije posredi grupa ekstravagantnih kicoša koja je pohrlila na ulice prestonice mode u glamuroznim kostimima. Bića su zapravo veoma sićušna, dužine oko pet milimetara, i sakrila su se u nameštaj Parižana, odakle ih bockaju i sisaju im krv.

Reč je o krevetnim stenicama (eng. bed bugs).

Nešto pre nego što su se modni znalci sjatili u Parizu, otpočela je najezda ovih insekata na tamošnje stanove i hotele koja, čak i nedeljama kasnije, traje i puni medijske stupce.

Kada je toplo, krevetne stenice rastu brže, pa ih samim tim ima i više, jer u istom vremenskom okviru reprodukuju više generacija

Situacija u Parizu zapravo predstavlja deo normalnog godišnjeg ciklusa krevetnih stenica, otkriva za portal Klima101 britanski ekspert Klajv Bous iz nezavisne organizacije Pest Management Consultancy, koja pruža tehničku podršku, obuke i smernice za organizacije koje se bave urbanim štetočinama.

Štaviše, velike su šanse da se slična „invazija” upravo dešava i u drugim evropskim i američkim gradovima. Ali zbog čega su onda oči skoro čitavog sveta bile uperene u pariske krevetne stenice?

Prema mišljenju Bousa, odgovor se krije u društvenim mrežama i političkim okolnostima koje su dovele do preuveličavanja situacije.

„U umerenim regionima, brojni izveštaji pokazuju jasan godišnji ciklus stenica, sa manje aktivnosti tokom zime i oštrim vrhuncem u – kasno leto”, naglašava naš sagovornik. „Ovaj ciklus verovatno većinski diktiraju temperature. Čak i u modernim zgradama, sa izolacijom i grejanjem, postoje godišnje temperaturne oscilacije.”

Ali da li to znači da nas na planeti koja se zagreva usled sagorevanja fosilnih goriva, očekuju ne samo više temperature, već i više ovih izrazito nepoželjnih stanovnika u našim krevetima?

„Učestalije toplo vreme i blaže zime, a posebno dugi toplotni talasi, verovatno zagrevaju unutrašnjost zgrada što rezultuje bržim razvojem i povećanjem brojnosti stenica”, objašnjava britanski ekspert.

Kao i većina insekata, krevetne stenice brže rastu kada je toplije i stoga su u prilici da u određenom vremenskom okviru reprodukuju više generacija. Samim tim, dolazi i do porasta njihove populacije, što je još evidentnije kada uzmemo u obzir da žive na zatvorenom gde nemaju prirodne predatore.

A ove godine zapravo proživljavamo uslove koji pogoduju krevetnim stenicama. Leto je bilo najtoplije u globalnoj istoriji merenja, praćeno najtoplijim septembrom. Ovakav bilans proteklih meseci doveo nas je do visoke verovatnoće da i 2023. u celini preuzme neslavnu titulu „najtoplije” od prethodne rekorderke – 2016.

Ali koliko su ove male napasti zapravo opasne?

Krevetne stenice mogu da se nakače na prtljag i prežive putovanje u avionu, kruzeru, autobusu ili vozu

Kada ste bili dete, roditelji su vam pred spavanje verovatno recitovali sledeću pesmicu: „Laku noć, grizle te bube celu noć i moje ti došle u pomoć”.

Glavni akteri ovih šaljivih stihova su upravo krevetne stenice, sitni insekti veličine semena jabuke. One imaju ovalno telo prekriveno dlačicama, tri para nogu i ispupčene oči. Ne skaču i ne lete, ali mogu brzo da puze, osvajajući tako nove stanove i spratove u zgradama.

Stenice su rasprostranjene širom planete i hrane se krvlju ljudi – svoje žrtve prepoznaju po toploti njihovog tela ili prisustvu ugljen-dioksida u njihovom dahu. Obično su aktivne noću, ali ukoliko su gladne, napadaće i tokom dana, pogotovo u slučaju da osoba spava.

Sitost krevetnih stenica odražava se na njihov izgled: ako nisu skoro jele, pretežno su izdužene i smeđe, a u slučaju da jesu, nabubre i poprimaju oblik naduvanog balona smeđe-crvene nijanse.

Stenice žive do godinu dana, i njihovi životi imaju relativno ustaljen tok: jedenje, razmnožavanje i polaganje jaja. Ženke polože između 200 i 250 jaja u toku svog životnog veka.

Bez obzira na ime, krevetne stenice se, pored kreveta, mogu naći i u drugom nameštaju, kao i u pukotinama na zidovima i u podovima. Pored kuća, prisutne su i u hotelima, školama, studentskim domovima i skloništima.

Ali stenice su zapravo i svojevrsne svetske putnice.

Naime, mogu da se nakače na prtljag nekog turiste iz Amerike pa ih on tako iz glavnog grada Francuske može odneti i „preko bare”. Čak i ako čuveno bacakanje kofera po aerodromima može biti „smrtonosno” za vaš omiljeni parfem, ono to nije za stenice. Prevozno sredstvo im ne pravi veliku razliku s obzirom na to da krevetne stenice mogu da prežive i u avionima, kruzerima, autobusima i vozovima.

Na koži napadnutih pojavljuju se sitni ujedi koji svrbe, najčešće na ramenima i rukama. Stenice uobičajeno ne ostavljaju pojedinačne tragove, već su ugrizi grupisani.

Krevetne stenice ne prenose bolesti, ali njihova kontrola je jako skupa

Niko ne želi da deli svoj smeštaj sa krevetnim stenicama, ali dobre vesti su da one uglavnom ne prenose bolesti, kako ističe Klajv Bous.

„Međutim, njihovi ujedi su izuzetno iritantni, a iritacija može da potraje i nekoliko nedelja”, kaže on i dodaje da ljudi, koji su uporno izloženi ujedima stenica, često postaju uznemireni i iracionalni. „Zbog toga mogu preduzeti i ekstremne mere, na primer baciti sav svoj nameštaj.”

Određeni broj osoba može ispoljiti i snažnu alergijsku reakciju na ugrize što zahteva lečenje u bolnici.

Uprkos tome što krevetne stenice većinski prolaze „ispod radara” i u žižu javnosti dospevaju periodično kao što se to dogodilo ovog meseca, one zapravo prave velike troškove.

Naime, godišnje se na njihovu kontrolu potroši na milijarde dolara, a baš su slike iz Pariza, koje uključuju dramatične izjave političara da niko nije bezbedan i pobacane dušeke po ulicama, pokazatelj koliko borba sa krevetnim stenicama može da bude stresna.

Samo pedesetak godina ranije, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, stenice gotovo da uopšte nisu zadavale glavobolje čovečanstvu, pogotovo ne u aktuelnom obimu. Razlog leži u tome što su insekticidi, primenjivani tada, bili potpuno efikasni.

U međuvremenu, kako pokazuju istraživanja, stenice su izgradile otpornost na često korišćene insekticide. U svetlu toga, kontrolori štetočina prelaze na alternative poput pare i visokih temperatura.

Iako se šire brže pri višim temperaturama, u nekom momentu i za krevetne stenice postaje nepodnošljivo toplo. Kako su proračunali naučnici, fatalna temperatura za odrasle jedinke iznosi 48,3 °C, dok su jaja nešto izdržljivija i stradaju tek na 54,8 °C.

Uprkos tome što ove tačne procene nisu poznate široj javnosti, zna se da toplota košta stenice glave i zato ljudi peru potencijalno inficiranu odeću na visokim temperaturama.

Ipak, treba imati u vidu: ukoliko nam zaposednu stan, krevetne stenice mogu biti maltene svuda, tako da je veš-mašina samo delimično rešenje.

A stambene prostorije ne možemo tek tako zagrejati kao veš i moramo se obratiti profesionalcima. Ključno je rano prepoznavanje problema, odabir efikasnog tretmana i evaluacija njegove delotvornosti posle mesec ili više dana.

Klimatske promene i porast temperatura, a posebno leti, pogoduju razvoju krevetnih stenica

Prema savremenim saznanjima, ljudi su u dodir sa stenicama došli još u znatno primitivnijem mestu stanovanja – u antičkim pećinama na Mediteranu. Od tada se mnogo toga promenilo, od naših domova pa sve do klime.

A klimatske promene mogle bi da stvore povoljniju sredinu za ekspanziju krevetnih stenica.

„Stenice će se razmnožavati samo na temperaturama iznad 14 °C”, konstatuje Klajv Bous. „Iznad ove brojke, što je toplije, one se brže razvijaju: na 15 °C potrebno im je 235 dana da završe svoj životni ciklus, na 18 °C – 125 dana, a na 25 °C – 46 dana.”

Završetak životnog ciklusa podrazumeva razvoj od malog belog jajašca do odrasle jedinke, sposobne da produži vrstu.

Stanovništvo zemalja u razvoju i razvijenih zemalja 80-90% vremena provede unutra, baš tamo gde bi moglo da se nađe poprište stenica. Iako ove štetočine mogu da se jave tokom čitave godine, najaktivnije su u periodu od aprila do novembra.

Usled globalnog zagrevanja, naše zgrade postaju toplije – posebno pri jakim letnjim vrućinama. U tim trenucima okrećemo se klima uređajima.

Ali ni rashlađivanje ne može da stane na kraj krevetnim stenicama u slučaju da su se zapatile u vašem domu. Posao uklanjanja treba da prepustite stručnjacima.

Stenice su samo jedan u nizu izazova koje bismo mogli da iskusimo u zagrejanijem svetu i shodno tome, još jedan podsetnik zašto je smanjenje štetnih emisija od suštinske važnosti, kako za planetu, tako i za naš miran san.

Izvor: Klima101, autorka Jelena Kozbašić