“Mediteransko” jezero na samo sat vremena od Beograda: Biser prirode kome se niko nije nadao
Da li znate da se na obroncima Fruške gore nalazi jezero Beli kamen poznatije kao Bešenovačko i svi oni koji su ga ikada obišli, upoređuju ga sa obalama dalekog Mediterana?
U pitanju je jedno od najlepših jezera u Sremu, čuveno Bešenovačko jezero, koje karakeriše bistra, tirkizna voda, u kojoj spas od vrućina pronalazi sve više ljudi, ali ne samo lokalaca, već i iz šire okoline, piše Danas.
Ovde je dozvoljeno kupanje, pecanje i roštiljanje, sudeći po slikama kojima su preplavljene društvene mreže, jer mnogi koriste priliku da baš ovde načine svoje najlepše video i foto zapise.
Bešenovačko jezero, koje je još poznato i kao Beli kamen, nastalo je pre nešto više od četiri decenije u kopu Beočinske cementare.
Kako je ta firma napustila kop i u međuvremenu privatizovana, za to vreme je mesto na kojem se vadila ruda lapor sve do osamdesetih godina, počelo da akumulira vodu.
Tako je tek nedavno nastalo, prema rečima nekih posetilaca, možda i najlepše jezero, u nizu veštačkih jezera koji se nalaze na obroncima nacionalnog parka Fruška Gora.
Kako doći do Bešenovačkog jezera?
Kako biste stigli do tog mesta, potrebno vam je oko sat vremena vožnje od Beograda. Jezero je „ušuškano“ između Rume i Sremske Mitrovice, u blizini sela Bešenovo u kojem se nalazi istoimeni manastir iz XIII veka.
Lako je pristupačno, budući da se nalazi na svega nekoliko desetina metara od saobraćajnice.
Na obodima jezera i dalje se nalaze ostaci belog kamena, na osnovu čega je ovo neobično mesto dobilo i svoj drugi naziv, svedočeći o njegovoj prošlosti.
Najpopularnije je u letnjim mesecima
Ukoliko ove godine ne možete da odete na more, ne morate se „oprostiti“ ni od kupanja niti plave vode, s obzirom na to da jezero postaje sve popularnije među kupačima, za koje su se uslovi u poslednjih nekoliko godina popravili.
Tako je, zbog sve veće popularnosti, u međuvremenu uređena plaža, koja može zameniti morsku plažu. Zabrana kupanja koja je naznačena se ne poštuje, s obzirom na to da je to glavni motiv dolaska na ovo mesto.
Zbog velike dubine, svima se savetuje oprez. Jezero je duboko skoro 60 metara, a prema pojedinim procenama, njegova dubina i dalje raste, i zato se ulazak u vodu savetuje najveštijim kupačima.
Među njima su i oni koji se na obodima jezera mažu blatom, jer postoji verovanje da je ono bogato mineralima, kao i jezerska voda.
Kupanje je moguće od trenutka kada se voda ugreje, tokom maja meseca, pa sve do kraja sezone, do jeseni, odnosno, dokle god je temperatura vode bezbedna za kupače.
Jedno od 16 jezera
Pored ovog, na Fruškoj gori nalazi se još 15 jezera. U pitanju su jezera Sot, Dobrodol, Kudoš, Bruje, Međeš, Šelevrenac, Podvezirac, Kapavica, Vranjaš, Borkovac, Ljukovo, Moharač, Popovičko, Čalmansko, Ledinačko i Bingulsko jezero.
Prema podacima organizacije Fruškać, jedino su Bešenovačko i Ledinačko jezero nastali plavljenjem rudarskih kopova, dok je preostalih 13 jezera planski izgrađeno radi akumulacije za potrebe navodnjavanja i sprečavanja plavljenja.
Većina jezera su poribljena.
Osam vekova istorije u blizini
Najbliži kulturno-istorijski spomenik u okolini ovog jezera jeste i manastir Bešenovo koji je podignut još u XIII veku. U pitanju je jedan od 16 fruškogorskih manastira.
Osnovao ga je kralj Dragutin pre osam vekova, ali je u godinama Drugog svetskog rata uništen u bombardovanju. Od tada, pa sve do 2013. na tom mestu nalazilo se svega nekoliko ostataka zidova nekadašnjeg manastira.
Izgradnja nove crkve završena je 2015. godine.
