Novi snimak Zlatibora iz vazduha od koga mnogima nije dobro: “Las Vegas bi se postideo”

O Zlatiboru se godinama piše kao o simbolu nekontrolisane gradnje, ali svaki novi kadar iz vazduha podseti koliko je ta transformacija zapravo radikalna. Najnoviji snimak centra planine ponovo je izazvao lavinu reakcija — jer iz ptičje perspektive postaje gotovo nemoguće govoriti o turističkom mestu koje se oslanja na prirodu.

Ono što se vidi jeste gusto izgrađen urbani blok, sa višespratnicama koje dominiraju pejzažom i horizontom koji sve manje liči na planinski.

Zlatibor se gradi decenijama, ali brzina i obim poslednjih godina otvorili su pitanje da li je razvoj potpuno progutao ideju zbog koje su ljudi dolazili – tišinu, vazduh i prostor.

Perspektiva iz vazduha jasno pokazuje koliko je prirodni okvir centra potisnut, a beton i staklo preuzeli primat.

Reakcije građana na društvenim mrežama bile su očekivano oštre – od ironije do otvorenog besa.
“Ovakvu arhitekturu bi trebalo zakonom zabraniti, pogotovo u turističkim mestima“, napisao je jedan korisnik, dok drugi dodaje: “Nisam bio od 2003. i više ne planiram nikad da odem.“

Sarkazam je možda bio i najdominantniji ton.
“Prekrasno… poput poznatih zimskih centara – Novi Beograd, Borča, Ovča“, stoji u jednom komentaru, dok se drugi pita: “Šta je uzor – Denver, Kolorado?“

Iza ironije provlači se i nostalgija. Jedan korisnik podsetio je na vreme kada je Zlatibor bio mesto oporavka i zdravlja:
“Moja majka je sedamdesetih išla na Zlatibor da popravi krvnu sliku. Danas to služi za lečenje kompleksa skorojevića.“

Možda najilustrativniji komentar sažeo je utisak koji se ponavlja godinama: “Nekad se znalo -kad kažeš da ideš na Zlatibor, ideš u prirodu. Danas je to kao da kažeš da ideš u Beograd.“

Bilo je i poređenja koja su dodatno pojačala sliku prenaglašene urbanizacije:
“Las Vegas bi se postideo da može.“

Naravno, Zlatibor nije jedina destinacija koja prolazi kroz transformaciju pod pritiskom turizma i investicija.

Ali razlika između nekadašnjeg planinskog utočišta i današnjeg urbanog pejzaža toliko je očigledna da se pitanje identiteta mesta više ne postavlja samo među kritičarima urbanizma -već i među običnim posetiocima.

Snimci poput ovog ne nude konačan odgovor, ali iznova otvaraju isto pitanje: da li je razvoj doneo napredak — ili je, zajedno sa pogledom na planinske livade, nestao i razlog zbog kojeg smo tamo odlazili.