Superheroji nauke

Koliko često razmišljamo o misterijama univerzuma, odakle smo potekli i koja je naša uloga u kosmosu? Iako su pitanja velika, često ih prvi put postavimo kada smo deca, a onda se kroz odrastanje donekle izgubi ta ljubopitljivost i suočeni sa gomilom informacija izgubimo kontakt sa istraživačkim duhom.

Ipak, ova velika pitanja ne moraju ostati neodgovorena, jer postoje naučnici koji na svakodnevnom nivou komuniciraju sa širokom publikom, sa željom da približe naučna otkrića i tajne univerzuma. Na neki način, kao superheroji spasavaju nauku od nerazumevanja.

Jedan od primera moći komunikacije u oblasti nauke je i Tik Tok kanal prof. dr Tijane Prodanović, doktorke astrofizike koju prati preko 30.000 ljudi na putu otkrivanja i razumevanja nauke. Pored popularizacije nauke na društvenim mrežama, profesorka Tijana je u timu koji već 12 godina zaredom organizuje Noć Istraživača.

Povezani članci

Mafini sa čokoladom – brz i jednostavan recept da uvek ispadnu savršeno

Ivana Vuleta otkrila razlog zbog kod nije bila na dočeku ispred Skupštine

Prof. dr Tijana Prodanović je počela da koristi Tik Tok jer je dobar edukativan sadržaj mogla da brzo snimi i obradi, a sadržaj je dolazio do velikog broja ljudi, pa ga je oberučke prihvatila kao glavni vid edukacije putem društvenih mreža. Ona primećuje da je interesovanje javnosti za nauku uvek postojalo, ali takođe primećuje da je došlo do promene stava u društvu prema nauci u poslednjih 15 godina. Da li je delom do većeg interesovanja došlo zbog popularnosti serija kao što su Big Bang Theory i Rick and Morty, ali danas su gikovi i nauka postali kul, kaže profesorka Tijana.

Tri velike teme

U korišćenju Tik Tok mreže, koja je poslednjih par godina okupila publiku iz svih generacija ali prevashodno mlađu populaciju, profesorku je iznenadilo koliko mlađe generacije pozitivno reaguju na naučne sadržaje, a pogotovo koliko interaguju i koliko pitanja postavljaju.

„To nisam videla ni na jednoj mreži niti doživela ni na jednom popularnom predavanju i to mi se najviše sviđa jer kroz pitanja se najviše uči. Ali iznenadilo me je i da ima sve više starijih koji se takođe ne ustručavaju da pitanju.“

Upravo je postavljanje pitanja jako važno, jer je njen glavni cilj i misija da utiče na to da se ljudi ne plaše nauke, a pogotovo fizike, već da shvate koliko je nauka lepa i bitna. A ta misija je direktno povezana i sa razvijanjem kritičkog razmišljanja. Na pitanje da izabere tri teme o kojima bi želela da se edukuje šira publika, profesorka Tijana kaže:

„Ljudi bi trebalo da poznaju naučni metod – da znaju kako nauka dolazi do otkrića i saznanja i šta sve to podrazumeva. Da mi ne izmišljamo stvari, da teorija nije ’samo teorija’ pa da može lako da se odbaci, već da to nosi neku težinu zbog koje mi i verujemo nauci. Druga stvar je kritičko razmišljanje. To je po meni u ovom današnjem svetu neophodan alat koliko i pismenost i osnovna matematika. Jer uz pomoć tog alata mi suočeni sa oprečnim informacijama znamo kako da im pristupimo i kako da napravimo informisan izbor kojoj informaciji da verujemo. I kada su u pitanju teorije zavera, mislim da je jako bitno da naučnici počnu taj problem da shvataju ozbiljno i da se uključe u njegovo rešavanje tako što će više početi da iznose naučne argumente kojima se te teorije zavere raskrinkavaju“.

Naučna komunikacija

I tu se dolazi do važnosti uloge naučnika kao komunikatora, jer prema mišljenju profesorke najveći napredak bi bio da se budući naučnici upravo uče tome kako da komuniciraju sa ljudima van nauke.

„Naučna komunikacija je veština. Nekom dođe prirodno sa iskustvom ali može i da se uči. Baš zbog toga sam na master studijama fizike uvela predmet gde studente učim ovome. Mislim da bi to trebalo da bude obavezan predmet na svim master studijama. Najveće zablude koje mislim da moje kolege imaju u vezi sa komuniciranjem nauke mladima je da se na taj način banalizuje nauka i da je to gubljenje vremena naučnika jer naučnici treba da se bave naukom. Lično sam jako puno i sama naučila iz nauke pokušavajući da je približim onima koji su po obrazovanju najdalji od mene. To je prilično teško. Ali kad to savladate vi tom temom jako dobro vladate i to mi je pomoglo posle i u mom naučnom radu i u razumevanju kompleksnih problema koje pokušavam da rešim.“

Svetski primeri uspešnih komunikatora nauke su Stiven Hoking i Karl Sagan na čijim naučno popularnim knjigama je i sama profesorka odrasla. Ova dva naučnika su imali odličnu sposobnost da pričaju priče i kroz te priče svoju publiku nauče ozbiljnoj nauci. Odličan primer je i Ričard Fajnman, fizičar nobelovac i fantastičan pripovedač.

Misterija tamne materije

Kada je pitanje koja nova otkrića možemo da očekujemo, a o kojima će se pričati za sledećih deset do dvadeset godina, prof. Tijana lično najviše očekuje razotkrivanje misterije tamne materije i šta je ona zapravo. Ona veruje da ćemo do tog odgovora doći u narednih 10 godina, dok za jedno 15-20 godina misli da ćemo možda dobiti i odgovor na pitanje da li ima ili je bilo nekada života na Marsu, kada uzorci koje bude uzeo rover Perseverance koji je trenutno na Marsu, budu doneti na Zemlju u jednoj od narednih misija.

Na pitanje zašto je važno da razumemo našu u poziciju u svemiru, profesorka odgovara: „Zato što to daje perspektivu, drugi pogled, tera nas da se izmestimo od sebe i sagledamo stvari na većoj skali. Onda postanemo malo skromniji, malo saosećajniji prema svojim suplanetnicima. I postanemo srećni i više uživamo u životu i planeti jer naša planeta je tako neverovatna, takav dragulj u svemiru! Često kad sam na nekom lepo mestu u prirodi to pomislim… koliko bi bez daha ostali neki vanzemaljci kada bi došli na Zemlju, koliko postoji lepota, života…“.

Kako učimo o nauci kroz popularnu kulturu – primer „Supermen”

Profesorka najviše voli da o nauci priča kroz primere iz filmova, a posebno o superherojima.

„Ja sam veliki fan Supermena i onda me je i kao klinku zanimalo da li može da postoji neka planeta negde na kojoj bi vanzemaljci bili takvi kao Supermen kad bi došli na Zemlju. I onda sam sada kao odrasla to sebi izračunala sve i došla do odgovora koje sada baš tako, kako sam ja to zamišljala, predstavljam na popularnim predavanjima i u klipovima na Tik Toku. Na primer, ako Supermen u stvari ne leti, već visoko skače kao što je originalno i bilo u stripu, onda možete da izračunate koliko treba da bude velika neka planeta koja bi imala toliko jaču gravitaciju od Zemlje da bi on na Zemlji preskakao zgrade. Ili kad razmišljate o tome kako Supermen brzo trči, on kad to radi troši puno energije, a tu energiju mi unosimo hranom pa onda možete da izračunate koliko je to energije njemu potrebno da spase Lois Lejn od neke nevolje. I sve to je fizika i matematika koju ljudi ni ne osete jer im ih predstavim kroz dobro poznatu priču o superheroju.

Biografija

Dr Tijana Prodanović je završila gimnaziju u Novom Sadu, posle koje je upisala studije astrofizike na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Posle završenih studija, nastavila je sa usavršavanjem na univerzitetu Ilinois u Urbana-Šampejnu gde je doktorirala 2006. godine. Nakon završenog školovanja vratila se u Novi Sad, gde je danas profesorka na Departmanu za nuklearnu fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Polje njenog istraživanja su čestična i nuklearna astrofizika, kosmičko zračenje, nukleosinteza lakih elemenata, astronomija gama zračenja.

Fotografije: Unsplash