Umemo li da se zaštitimo od prirodnih katastrofa?

Zemljotres u Hrvatskoj. Poplave u Nemačkoj i Belgiji. Požari u Grčkoj. Previše žrtava. Neprocenjiva materijalna šteta.

Tokom ove godine svedočili smo zaista katastrofalnim nepogodama u bližem ili daljem okruženju. Prirodne nepogode nisu zaobišle ni našu zemlju, ali na sreću nisu bile tolikih razmera. Svakako, još uvek pamtimo poplave koje su zahvatile Srbiju u maju 2014. godine i koje su pokazale koliko smo ranjivi i bespomoćni kada priroda odluči da ispolji svoju destruktivnu stranu. Priroda nam je ove godine demonstrirala i svoju raznovrsnost i nepredvidivost, pa smo doživeli divljanje tornada usred Evrope, a nedavno i erupciju vulkana u Španiji.

Prirodne katastrofe širom sveta u poslednjih nekoliko godina upozoravaju na neophodnost bolje edukovanosti, organizovanosti i pripemljenosti za buduće nepogode. Istovremeno, one su i surovi podsetnik na neophodnost promene svesti i stava ljudi prema životnoj sredini.

Povodom 13. oktobra – Svetskog dana smanjivanja rizika od elementarnih nepogoda Caritas Srbije će u mestima širom Srbije organizovati različite aktivnosti: treninge, tribine, radionice, pokazne vežbe… U Staroj Pazovi, Caritas će predstaviti i svoju e-learning platformu namenjenu deci školskog uzrasta, koja će na ovaj način moći da se upoznaju sa činjenicama o prirodnim katastrofama, načinima prevencije i pravilnom postupanju u slučaju njihovog nastanka. Platforma je kreirana u okviru projekta ABC EUAV (Accompanying and Building Capacities in European Union Aid Volunteers – Podrška i građenje kapaciteta za volontersku inicijativu Evropske Unije), a moći ćete da joj pristupite na sajtu www.caritas.rs. Caritas je do sada kreirao čitave setove edukativnog materijala za decu školskog uzrasta, a kreirao je i edukativnu društvenu igru Ne rizikuj čoveče.

Tokom 6 godina realizacije programa Smanjivanje rizika od elementarnih nepogoda Caritas Srbije kontinuirano sprovodi aktivnosti usmerene ka edukaciji dece i odraslog stanovništva i podizanju svesti o ozbiljnosti posledica koje za sobom ostavljaju prirodne katastrofe. U saradnji sa Kancelarijom za javna ulaganja, Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije – Sektorom za vanredne situacije i lokalnim samoupravama realizovan je veliki broj aktivnosti koje su doprinele da lokalne zajednice postanu otpornije na posledice prirodnih katastrofa:

• Caritas Srbije je tokom prethodnih šest godina informisao i edukovao oko 13.000 dece i odraslih građana. Veruje se da je preko 2000 sati održanih radionica, seminara i treninga i 20-ak realizovanih vežbi barem malo doprinelo podizanju svesti i promeni odnosa ljudi prema prirodi, a samim tim i smanjenju zagađenosti i globalnog zagrevanja, kao i obnovi degradiranih i zagađenih delova životne sredine.
• U akcijama čišćenja korita ili delova korita do sada je očišćeno 7 reka. Nakon čišćenja korita, na tim lokacijama nije dolazilo do izlivanja reka i kriznih situacija.
• U saradnji sa stanovništvom i lokalnim samoupravama, posađeno je preko 15.000 stabala. Osim kao izgradnju vetrozaštitnih pojaseva, ovo predstavlja i početak pošumljavanja predela u kojima visokog rastinja nije bilo.
• Caritas Srbije je tokom prethodnih 6 godina, zajedno sa decom do 10 godina starosti,
  posadio oko 5.000 sadnica. Sadeći, zalivajući i negujući sadnice, deca su učila o značaju drveća u ekosistemu, očuvanja šuma i reciklaže.

U saradnji sa različitim partnerima, Caritas Srbije trenutno realizuje više projekata u oblasti Smanjivanja rizika od prirodnih katastrofa (Znanjem do sigurnosti, PREPS, BeReady, ABC EUAV…). Usled klimatskih promena i čovekovog nemarnog ponašanja prema životnoj sredini, u budućnosti će neminovno dolaziti do sve učestalijih, raznovrsnijih i razornijih prirodnih katastrofa. Međutim, edukovanost, organizovanost i pripremljenost stanovništva, uz saradnju svih relevantnih činioca u društvu u velikoj meri mogu da smanje rizike od posledica prirodnih katastrofa.

Naslovna fotografija: Unsplash