Koliko su toplotne pumpe isplative?

Kolika je isplativost toplotne pumpe?

Toplotne pumpe pravi su hit u svetu, a poslednjih godina doživele su ekspanziju i kod nas. Međutim, mnogi se pitaju kolika je njihova stvarna isplativost u poređenju sa tradicionalnim načinima grejanja poput kotlova na gas, peći na drva ili električnih grejača? U nastavku teksta ispitaćemo faktore koji utiču na isplativost toplotne pumpe i otkriti kada se ona najviše isplati.

Sistem toplotne pumpe koristi toplotnu energiju iz okruženja, odnosno prirodnih izvora – zemlje, vazduha i vode, i prenosi je u sistem za grejanje ili snabdevanje toplom vodom. To čine korišćenjem dodatne energije, tj. struje, za pokretanje kompresora. Međutim, utrošak struje je znatno mali.

U zavisnosti od toga odakle preuzimaju toplotnu energiju, toplotne pumpe se dele na 3 vrste: toplotne pumpe vazduh-voda, zemlja-voda i voda-voda. Prvi tip toplotne pumpe je najrasprostranjeniji zbog niže cene i jednostavne montaže. Toplotne pumpe voda-voda i zemlja-voda su kompleksniji sistemi koji zahtevaju složene zemljane radove. One su skuplje ali i energetski efikasnije, a tokom letnjih meseci omogućavaju i pasivno hlađenje kuće.
A sada dolazimo do pitanja iz naslova:
Analizom nekoliko faktora, ispitaćemo isplativost toplotne pumpe.

Početna investicija – ulaganje u toplotnu pumpu nije nimalo jeftino. Sama cena toplotne pumpe zavisiće od njene vrste. Za toplotnu pumpu vazduh-voda (nabavku i ugradnju), prosečne snage 8 kW, trebaćete da izdvojite od 2.500 EUR pa naviše. Toplotne pumpe voda-voda i zemlja-voda znatno su skuplje, a njihova cena kreće se od 5.000 do 10.000 EUR (bez ulaganja u razvodni sistem, podno ili radijatorsko grejanje). Međutim, postoji mogućnost subvencija za energetsku efikasnost koje mogu umanjiti početne troškove.

Energetska efikasnost – toplotne pumpe iz prirodnih, obnovljivih izvora preuzimaju čak 75% energije (3/4 energije potpuno besplatno), a samo 25% iz električnih izvora. Struja je neophodna samo za pokretanje kompresora. Tako da se može reći da toplotna pumpa smanjuje troškove grejanja do čak 75% korišćenjem obnovljivih izvora.
Još jedan zanimljiv podatak – za 1 kW uložene električne energije, toplotna pumpa proizvede čak 4 kW toplotne energije. Prema tome, svaka jedinica uložene električne energije u pokretanje sistema omogućava mu da isporuči čak 4 jedinice toplotne energije.
Na osnovu njihovog sistema rada, može se razumeti koliko su energetski efikasne. One ne proizvode toplotnu energiju pomoću električnog grejača, za razliku od klasičnih električnih grejnih tela, već samo prenose toplotnu energiju iz jedne sredine u drugu. Kada se toplotne pumpe uporede sa drugim vidovima grejanja na struju, dolazi se do zaključka da su višestruko ekonomičnije.
Vek trajanja i povrat investicije – radni vek toplotne pumpe procenjuje se na 25 godina i više. Prema tome, može se reći da se toplotne pumpe isplate za 5-8 godina, nakon čega donose čistu dobit.
Može se zaključiti da je toplotna pumpa dugoročno isplativa investicija. Iako je početna investicija visoka, značajno smanjenje troškova grejanja čini je ekonomičnim i ekološki održivim rešenjem. Treba dodati još jednu bitnu činjenicu – toplotna pumpa predstavlja najjeftiniji način obezbeđivanja tople vode, dok su solarni kolektori na drugom mestu.
Ipak, na samu isplativost toplotne pumpe i rok povrata investicije, uticaće nekoliko faktora:

Šta utiče na isplativost toplotne pumpe?

Debljina izolacije kuće u velikoj meri utiče na isplativost toplotne pumpe. U ovu svrhu najčešće se koriste stiropor i mineralna vuna, koja je još bolje rešenje. Što je debljina izolacije veća, manje će biti toplotnih gubitaka, a samim tim i potrošnja energije. Ukoliko je izolacija pravilno postavljena i odgovarajuće debljine, može se uštedeti do 60% energije tokom grejne sezone.

Druga bitna stavka jeste stolarija. Stolarija mora biti funkcionalna, te je zamena dotrajalih prozora i vrata uvek dobar izbor. Naime, kroz stolariju se gubi čak 40% energije za zagrevanje objekta. Usled „curenja“ energije biće potrebna veća jačina toplotne pumpe da bi istu nadomestila, čime se njena isplativost smanjuje. Osim sprečavanja toplotnih gubitaka, zamenom stolarije ćete obezbediti bolju zvučnu izolaciju, bezbednost i protivprovalnu zaštitu, lakše rukovanje prozorima i vratima, veću estetsku vrednost celokupnog doma.

Još jedan bitan faktor koji utiče na isplativost toplotne pumpe jeste njena snaga. Ukoliko je toplotna pumpa predimenzionirana, javljaće se „kratki ciklusi“ rada. Ako su energetske potrebe vašeg doma manje od minimuma koji toplotna pumpa može da isporuči, sistem toplotne pumpe se konstantno uključuje/isključuje. Imajući u vidu da kompresor troši struju prilikom svakog pokretanja, smanjuje se energetska efikasnost pumpe u ovom slučaju. Takođe, dolazi po habanja komponenti i veće mogućnosti kvarova.

Toplotna pumpa slabijeg kapaciteta nego što je potrebno, sa druge strane, neće raditi efikasno. Posavetujte se sa stručnjacima oko idealne snage toplotne pumpe za vaš dom.

I za kraj, napomenućemo da je toplotna pumpa najefikasnija i najisplativija u kombinaciji sa podnim grejanjem. Zašto? Podno grejanje je niskotemperaturni sistem grejanja, temperatura vode kreće se od 21 do 28 stepeni. U radijatorima temperatura vode premašuje 60 stepeni. Kako se isplativost toplotnih pumpi smanjuje kada je potrebno da dostignu više temperature, najbolji rezultati se ostvaruju podnim grejanjem.