Osobe starije životne dobi pripadaju najrizičnijoj grupi

S dolaskom hladnijih dana u godini približava se i sezona gripa. Celo čovečanstvo se već naviklo na pojavu te respiratorne infekcije koja se prenosi kašljanjem, kijanjem i bliskim kontaktom. Za mlade grip uglavnom ne predstavlja veliki problem, ali onim starijima, može doneti komplikacije opasne po život. Uprkos toj činjenici, baš taj najugroženiji deo populacije ne vakciniše se u velikoj meri i tako svoje zdravlje pa i život dovodi u opasnost. 

U proseku ljudi žive sve duže, a i kvalitet života je sve bolji. Danas se na ljude i nakon 65. godine života gleda kao na osobe koje mogu biti u snazi. Ipak, biološka je činjenica da s godinama imunološki sistem slabi i sve se teže bori s infekcijama.

Grip uglavnom za zdrave ljude nije opasan i oni će ga preboleti u roku od 5-14 dana bez potrebe za posebnim lečenjem ili antibioticima. Nažalost, grip nije tako bezazlen i može biti okidač razvoja ozbiljnih komplikacija, pogotovo ako već postoji hronična bolest srca i kardiovaskularnog sistema, pluća ili ako osoba ima dijabetes.

Zbog svega toga veća je verovatnoća za hospitalizaciju osoba starije životne dobi koje se zaraze gripom. Kako globalna epidemija korona virusa i dalje nije gotova, boravak u bolnici nosi i dodatne rizike za zdravlje. 

Koliko je važno da se populacija iznad 65 godina života vakciniše protiv gripa, pokazuju i statistike koje nam govore da se između 80% i 90% svih smrtnih slučajeva kao posledice gripa pojavljuju upravo u toj starosnoj grupi. Vakcinisanje je besplatno za sve iznad 65 i sasvim je sigurno, pa je teško pronaći razlog da se ne vakcinišete. Osim osetljivosti i crvenila na mestu uboda, druge nuspojave su gotovo zanemarljive i daleko su blaže od gripa i u najblažem obliku. U svetu koji se i dalje bori s brigama koje nam je doneo korona virus, razumno je smanjiti rizik od gripa uz pomoć vakcine i tako naše zdravlje staviti na prvo mesto.   

U saradnji sa Sanofi Pasteur

MAT-RS-2100418-1.0-10/2021