Beograđani su se nekada kupali na mestu današnje Beton hale i novobeogradskim barama: Evo kako je grad tada izgledao

Beograđani su oduvek leti hrlili na plaže pored reka. Književnik Zoran Nikolić, osim bogate fotografske građe, za RTS donosi priču kako su se stari Beograđani rashlađivali u vrelim letnjim danima.

Naši preci, kako navodi gost Beogradske hronike, književnik Zoran Nikolić, u razgovoru sa Gordanom Stijačić, u letnjim mesecima kupali su se na levoj obali Save, na onom mestu gde se sada nalaze splavovi.

„Do 1937/38. nije postao nasip i tu je bila plaža. A bila je velika kafana koja se zvala ‘Nica’, pa je i cela plaža dobila ime po njoj. To je bila, da kažemo, predratna Ada Ciganlija“, objašnjava Nikolić.

Tu su se Beograđani kupali do pred Drugi svetski rat. Pošto je posle toga na tom delu kupališta napravljen deo koji danas poznajemo, kupalište se preselilo malo dublje. Preko puta, kod Sajma bila je plaža Šest topola, a na Dunavu Đačko kupalište kod današnjeg SC „25. maj“.

„Ja sam napisao osam knjiga o istoriji Beograda sa svojim prijateljima, Vidojem Golubovićem i Mirkom Radonjićem. Beograd je imao svoje bare na Novom Beogradu, tamo su se mnogi kupali, a ovaj centar je označio ideju da imamo još jedno jezero. Mi danas uživamo na Adi Ciganliji, to je Savsko jezero, ono je napravljeno 1967. godine. Po prvim idejama, Beograd je trebalo da ima dva takva jezera, drugo je trebalo da bude Dunavsko, i ono je trebalo je da spoji Veliko ratno ostrvo sa ovim delom Dunavske obale ispred hotela Jugoslavije“, objašnjava gost Beogradske hronike.

To je trebalo da bude Dunavsko jezero a danas se na istim tim proporcijama danas je, malo razlomljeno, šetalište koje projektovao Vrana Jovin. Kako napominje Zoran Nikolić ideja je bila da tu bude plaža koja će nas uvesti u to drugo jezero.

Godine 1940. Evropa se uzburkala, čeka se ili ne čeka rat, nadamo se da će nas preskočiti, ali Beograd ima jednu strašnu pošast – malariju. U ono vreme nisu postojala bilo kakva hemijska sredstva za borbu protiv komaraca, a novobeogradska strana je bila prepuna bara i komaraca i bilo je malarije koja je harala Beogradom.

„Stanovnici Beograda su taj problem rešavali putem novina. Naime, ideja je bila da Beograđane savetuje list Vreme. Kaže se otprilike ovako: Uveče pred spavanje obavezno zatvorite sve prozore, uzmite novine i pobijte sve komarce u sobi. Znači, mediji su imali način kako da se komarcima dođe glave.“

Neobično zvuči i da su početkom 20. veka u Zemunu gradske vlasti donele odluku da se ne pije voda iz Dunava, što je nama danas nezamislivo, kaže na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici Zoran Nikolić, književnik i hroničar Beograda, prenosi RTS.

BONUS VIDEO: