Na 3 sata od Beograda čeka vas zapostavljena planina poznata po divljim konjima i paraglajdingu
Uz stoletne šume, proplanke i padine pod narcisima, Stolovi su prepoznatljivi i po poludivljim konjima koji četiri decenije suvereno gospodare ovom planinom poviše Kraljeva.
Ono po čemu je ova planina posebno atraktivna su krda divljih konja, koja se skoro uvek mogu videti na ovoj planini. Ona predstavljaju nešto po čemu je ovo područje posebno atraktivno i sve posećenije od ljubitelja prirodu i ovih divnih životinja.
A tu su i planinske staže, koje pružaju poseban pogled i pravo uživanje.
Na Stolovima, planinarenje postaje čarolija koja oživljava prirodu u prolećnom ruhu. Uspon na vrhove dug 12 kilometara nudi nezaboravne poglede koji oduzimaju dah i pružaju priliku za duboko povezivanje sa prirodom. Prepoznatljiva dva vrha visine, preko 1200 metara, dominiraju horizontom preko Ibra.
Šta videti i raditi na planini Stolovi?
Planina Stolovi je većim delom pod gustom šumom i šikarom, pogotovo severne strane. Južne strane su ili ogolele ili pod pašnjacima, naročito u selu Brezna. U nastavku teksta saznajte šta krije ova planina i na koji način se na njoj možete zabaviti.
Tvrđava Maglič – predstavlja jedno od najočuvanijih srednjovekovnih utvrđenja u Srbiji. Njena izgradnja tekla je paralelno sa obnovom manastira Žiča u poslednjim godinama 13. veka. Međutim, pojedini proučavaoci povezuju gradnju ove tvrđave sa Irinom Kantakuzin, ženom despota Đurđa Brankovića, zbog čega se i danas u narodu Maglič naziva Jerinin grad.
Paraglajding – još jedan zaštitni znak ove planine. U pitanju je rekreativno-takmičarski sport u kom uz pomoć letilice paraglajder, tako što se poleće zatrčavanjem sa padine. Kao poletišta koriste se vrhovi Kamarište i Čiker, kao i Ozren i Gliševske livade. Najposećeniji start na ovoj planini su Gliševske livade, gde ćete se letom iznad Meljanice i Kamenice opustiti u čarobnom pogledu na šume i pašnjake sa konjima. U dobrim uslovima za letenje, moguće je trajanje leta i po više sati.
Kako doći do Stolova?
Ako je vaša polazna tačka Beograd, do ove planine možete stići automobilom za 3 sata i 10 minuta (auto-putem A2).
Do Kraljeva možete doći i autobusom. Iz Beograda za ovaj grad svakodnevno kreće više od 5 polazaka, a cena povratne karte iznosi 1050 dinara.
Samo tako pozivajte da se što više uništava i da opet broj divljih konja dođe do 6 a smetlja 6 tona po hektaru.
Na 3 sata zapadno od bg-ušao si u Bosnu
Na 3 sata istocno od bg-ušao si u Rumuniju
Na 3 sata severno od bg-ušao si u Madjarsku
Ali zato ti juzno od bg treba 4 sata da stignes do kosova.
Velika nam ova zemlja i prostrana
Iz prve ruke, jer tu živim. Te šume baš i nisu neke šume, više liči na šumarke u pustoši, a konji su sve samo ne divlji, toliko su napadni i naporni da ne može od njih da prođeš a da te ne saleću u nadi da dobiju nešto za klopu, a o samim putevima preoranim njihovim kopitama da i ne pričam jer se drže puta a divljinu i ne vide. Kvadove da i ne pominjem. Maglič je biser kulture, ali ne možeš normalno ni da mu priđeš jer ništa nije uređeno. Ljudi su odavno uništili Stolove, Goč i ostale okolne planine, posekli šume i to više nije ni vredno pažnje, jer o njima niko i ne vodi brigu.