Hadrijanov zid: 120 kilometara granice koja je inspirisala pisca „Igre prestola“

Za Kineski zid verovatno nema ko nije čuo, a Hadrijanov zid je ipak malo manje poznat, ali ne i potpuno opskuran.

Hadrijanov zid nalazi se na severu Engleske, piše punkufer.dnevnik.hr.

Reč je o 120 kilometara dugom starorimskom obrambenom zidu koji je delio britansko ostrvo napola, a trebaloo je da zaštiti Englesku od napada plemenskog saveza Pikta sa severa (današnje Škotske).

Građen je od 122. do 132. godine, za vreme cara Hadrijana po kojem je dobio ime. Hadrijan je inače bio poznat kao „car-putnik“ jer je tokom svoje vladavine obišao gotovo celo Rimsko carstvo.

Mnogi pretpostavljaju kako je zid granica između današnje Engleske i Škotske, ali to nije slučaj. Ono što zid jeste bio je severna granica Rimskog carstva. Čine ga kameni blokovi koji su i danas vidljivi.

Hadrijanov zid gradilo je 15 hiljada vojnika

Svojevremeno je imao i 14 utvrđenja i 80-ak pripadajućih tornjeva u kojima su boravili vojnici na straži. Ovo čudo rimske arhitekture gradilo je 15 000 vojnika.

Premda je dobro služio svrsi, Pikti su ipak uspeli da ga pređu nekoliko puta. Obnovljen je početkom 3. veka, ali konačno je napušten krajem 4. veka kada se rimska uprava povukla.

Kamenje od kojeg je izgrađen iskoristili su stanovnici okolnih mesta za potrebe svoje gradnje. Danas je od njega ostao samo mali deo.

Srećom, taj deo nisu previše „očerupali“ i uglavnom je ostao u dobrom stanju, pa je 1987. upisan na UNESCO-ovu listu svetske baštine u Europi. Proglašen je i najvažnijim rimskim spomenikom u Britaniji.

Zid kao nekadašnji kraj sveta

Uz sve to, zid je bio i područje značajnih nalazišta građevina, odeće, oruđa i oružja koji svedoče rimskom načinu života na ostrvu.

Zid je inspirisao i slavnog pisca fantastike, Džordža R. R. Martina, koji ga je posetio 1980-ih.

„Rimljanima je taj zid u to vreme bio kraj civilizacije, kraj sveta. Mi danas znamo da su iza njega Škoti, ali oni tada nisu znali šta je iza. Moglo je to biti bilo kakvo čudovište. Zid je predstavljao barijeru protiv mračnih sila, i to je probudilo neki osećaj u meni, važan kao piscu fantastike“, izjavio je.

Danas zidu pak preti drugi neprijatelj: zbog klimatskih promena i zagrevanja tla inače mokro i vlažno tlo oko zida sada isušuje, propuštajući kiseonik u pukotine.

Ovo predstavlja opasnost za (buduće) nalaze i sam zid.

Izvor: Punkufer