Novi hotel u Patagoniji je samo za hrabre avanturiste
Nisu svi hoteli osmišljeni samo sa idejom da lagano dođemo do njih i brzo se opustimo, ima i onih koji su malo ekstremniji i inovativniji.
Hotel u obliku prozirnih kapsula koje vise sa stene na skoro 275 metara visine. Do njih se dolazi planinarenjem argentinskom Patagonijom, a zatim putem via ferrata (merdevine na stenama za teško pristupačne terene).
Ova avantura zahteva upotrebu pojaseva, kaciga i veliku dozu hrabrosti, piše En Abel za Forbes.
„Želimo da pružimo iskustva koja se doživljavaju jednom u životu, u kontaktu sa visinama i našim najintimnijim osećajem napuštanja zone komfora“, kaže Ezekijel Rojte, suosnivač Ovo Patagonije. „To je zapravo naš slogan: Izađi iz zone komfora u komforu“.
U stvari, ovaj projekat je potpuno u Rojteovoj zoni komfora. Argentinski avanturista već više od decenije praktikuje sport hodanja po zategnutim kablovima između planinskih vrhova, zajedno sa svojim suosnivačem, arhitektom Luisom Aparisijom.
Osim ideje da onima koji nisu planinari približe užitak boravka na nepristupačnom prostoru, adrenalinski udar suočavanja sa strahom i očaravajuće zadovoljstvo posmatranja lešinara i oblaka koji prolaze pored Fic Roja, par je želeo izazov u stvaranju umetničkih instalacija koje bi lako mogle da se uklone.
Svoju kompaniju nazivaju Perspectiva Aérea – vazdušna perspektiva.
Posle više od tri godine rada sa specijalizovanim timom planinara, inženjera i geomehaničkih tehničara, otvaraju u decembru ono što reklamiraju kao najviši hotel na svetu, ujedno i najizloženiji prirodnim silama. Ono što prodaju daleko nadmašuje samo noć posmatranja zvezda u Patagoniji. Prodaju snagu prirode.
Iako je vetar gotovo zagarantovan (boravak će biti odložen ako naleti vetra prelaze 96km/h) i vrtoglavica je realna mogućnost, Rojte naglašava da je Ovo Patagonia namenjen svakom luksuznom putniku sa razumnim nivoom kondicije i osećajem za avanturu.
Iskusni planinski vodiči prate goste tokom penjanja i silaženja, dostavljaju večeru i doručak i spavaju u blizini sa uključenim radio uređajima. Gosti mogu da ih kontaktiraju u bilo koje vreme ako im zatreba malo sigurnosti.
Evo kako funkcioniše: Gosti rezervišu noć u Ovo Patagoniji (početna cena od 1.600 dolara za dvoje) uz trodnevni boravak u obližnjoj Estansija Bonaca (nije uključen u cenu), čije imanje obuhvata instalaciju.
Polazi se iz grada El Čatlen, odakle se ide terenskim vozilom do glavne lože, gde gosti dobijaju rančeve i opremu.
Odatle je potrebno oko sat vremena hoda do pripremne zone, nakon čega sledi petominutna via ferrata (sistem platformi i stepenica, bez spuštanja užetom) koja ih dovodi do kapsule. Tamo će ih čekati grickalice i vino.
„Vrlo je lako, ali je veoma visoko“, kaže Sesil Stjuart, koja vodi marketing projekta.
„Postoji velika podrška. Kada sam išla tamo bila sam veoma oprezna, ali na putu nazad sam to uradila vrlo brzo. Jedan od koncepta je da idemo i probamo nove stvari. Nikada nisam visila sa tolike visine, bila izložena vetru i gledala dole. Sve je novo, a sve što je novo stvara [emociju]… Tako da to veoma menja život.”
„To je divljenje prirodi“ nastavlja ona, „ali je sve zajedno“. Takođe je veoma udobno, iako je slušanje vetra deo iskustva.
Svaka od četiri kapsule ima dizajn na tri nivoa i mnoge elemente luksuznih hotelskih soba. Na najvišem nivou nalazi se mekani krevet koji zauzima većinu prostora. Srednji nivo je za dnevni boravak, mali trpezarijski sto i kupatilo, koje ima toalet, vodu i lavabo. Mreža na najnižem nivou nudi još jedan prostor za opuštanje.
Rojte kaže da su proveli godine završavajući studije i donoseći odluke na osnovu kriterijuma niskog uticaja i lakog uklanjanja.
Proučavali su putanje leta lešinara. Sprovodili su simulacije vetra. Pravili su makete u svom radnom prostoru u Buenos Ajresu. I na kraju su ga izgradili.
„Radili smo to na vrlo zanatski, ali industrijski način“, kaže Rojte. Inženjeri su dokumentovali svoje studije i proces i sve su validirale vrhunske inženjerske škole, a zatim su „mnogi ljudi s iskustvom na visinama“ tamo gore sproveli te planove.
To je utešno za svakoga ko bi mogao da bude zabrinut zbog labavog šrafa. Bez previše tehničkih detalja, „te kapsule su stvarno teške“, napominje Rojte.
„Svaka je teška oko dve tone“, i iako vetar može da pomera tako teške objekte, neće ih oboriti. (Kao što svako ko je bio u neboderu po vetrovitom danu zna, strukture moraju da budu aerodinamične i da imaju malo snage da izdrže fizičke sile koje deluju na njih).
A standardi za opremu su „izuzetno preuveličani“. Svaki od devet ankera nosi oko 35 tona, a raspoređeni su u dva preklapajuća sistema za stabilizaciju strukture. Sve je testirano na vetrove do 185 km/h (iako će boravak biti otkazan i za mnogo manje).
Malo je verovatno da će iskustvo biti nešto suvišno ili dosadno. Let ptica, plovidba oblaka i svetlucanje zvezda očaravaju sa tako visokog mesta. I kapsule omogućavaju pristup čak i kada uslovi sprečavaju normalno penjanje.
„Možda danas ne možete da budete napolju na vetru, ali možete da budete unutra sa udobnošću. To je ludo“, kaže Rojte. „Ne osećate vetar direktno, ali ćete ga percipirati. To je zanimljiv deo iskustva: osećati prirodu oko vas, bez želje da ta priroda bude živa“.
