Igrala sam igricu „Spakuj baku za banju“ i obe smo izgubile

Mi ljudi volimo da kategorišemo baš sve, bilo to živo ili neživo – prema polu, vrsti, veličini, poreklu, starosti… I sam život, uostalom, delimo na tri doba: u prvom dobu smo početnici od kojih se ne očekuje mnogo, drugo doba je vreme izgradnje karaktera, a treće doba bi trebalo da bude nešto poput velike životne mature, sumiranje onoga što je čovek naučio i shvatio i što ne bi bilo loše da podeli sa ovima u prvom i drugom dobu, ne bi li im olakšao put do nekih saznanja.

Moja baka, predstavnica kategorije trećeg doba, zaslužuje dosta visoku ocenu na toj životnoj maturi. Nije što je moja, ali uspela je da položi u većini važnih životnih predmeta – školovala se, izgradila karijeru u unosnom poslu, naputovala se, trudila se da ne zapostavi duh, negovala i telo – redovno vežbala i obožavala eru aerobika i Jelene Tinske sa njenim kasetama, virila u tuđe tanjire samo da proveri ima li u njima dovoljno za sve… Ne samo to, nikada nije pravila razliku između muškaraca i žena i nije priznavala „muške“ i „ženske“ poslove. Od nje sam prvi put čula i usvojila zapažanje da „otkad ne živimo u pećini, već u stanu, svi poslovi se ravnomerno dele na sve ukućane, bez obzira na pol“. Ipak, na naizgled najjednostavnijem ispitu je pala.

Nedavno smo je spremali za banju, što je za nju bila velika stvar budući da proteklih par godina nije mrdnula iz Beograda, te je raspoloženje bilo kao kod tinejdžera pred prvu ekskurziju.

Nakon što smo uspeli da popakujemo praktično ceo stan u kofer, postavilo se pitanje kupaćeg kostima. Oni koje je već imala pokazali su se kao stari, demode i dosadni. Ja, praktična i nezainteresovana za kupaće kostime, predložim da svratim do kineske robne kuće i pokupim joj nekoliko komada, da ne bi šetala u samo jednom mokrom kupaćem kostimu, već da može da ih presvlači. Nadalje, opet iz praktičnih razloga, sve vreme sam govorila o bikiniju – neće joj biti mokar stomak, može da menja samo donji deo ako je mrzi da menja gornji… S gnušanjem je odbijen moj predlog, a budžet odvojen za to preusmerila je u jedan jedini, poprilično skup i lep jednodelni kupaći kojim je bila oduševljena. Zašto jednodelni, pitam je, a ona kaže da joj ne pada na pamet da „u ovim godinama šeta u bikiniju“. Tako se sa svojim jednodelnim kupaćim uputila u banju.

Vratila se odatle, a kupaći nije ni izvadila iz kofera. Zašto? Bilo joj je „neprijatno“ da „u ovim godinama“ šeta u kupaćem pred ljudima – uprkos tome što se radi o ljudima njenih godina koji su se tu okupili sa istom namerom kao i ona – da leče kostobolju, i uverena sam da baš nikog iz te ekipe ni najmanje ne interesuje kako mojoj baki stoji njen kupaći, a garantujem vam da ni nju ne interesuje za koji su se model oni odlučili. To vam je žena u trećem dobu. Primer žene u drugom dobu takođe može da se uzme iz iste kuće – u pitanju je moja majka, koja od mog rođenja praćenog carskim rezom, ratuje sa bikinijima.

Naravno, i kod jedne i kod druge, ne radi se samo o „ovim godinama“ i o carskom rezu, već i o celulitu, strijama, višku kilograma (umišljenom ili stvarnom)… Što se mene tiče, iako sam već odavno u kategoriji drugog doba, već od prvog doba se u kupaćem kostimu ne osećam prijatno. Bila sam i mršava i debela, i sa celulitom i bez njega, ali po svojoj proceni, nikada u dovoljno dobrom izdanju da mogu da odem na plažu i mirne duše skinem haljinu. Kada bih se na to požalila nekoj od njih dve, dobila bih odgovor sličan današnjim promoterkama body positivity pokreta – „Ako imaš telo, a imaš i bikini, imaš bikini-telo“. Taj odgovor dobila bih ukoliko bih ih uhvatila u dobrom raspoloženju. U suprotnom, uverile bi me da mi ništa ne fali i da ljudi na plaži imaju pametnija posla od toga da procenjuju moj celulit. U oba slučaja bile bi u pravu. Naravno, savet koji daju meni na sebi nikad ne bi primenile.

Tranzicija po životnim dobima je zaista zastrašujuća – 29. rođendan proslaviš misleći da si neuništiv, već u 31. godini moraš da paziš kako ustaješ da se ne ušineš, sa 38 strahuješ da je voz prošao, a ništa nisi uradio, sa 46 se smeješ sebi od 38 godina i maštaš da si opet tako mlad… Ipak, jedna stvar je uz žene kroz sva ta doba – iracionalni strah od bikinija. Svi vrlo dobro znamo da niko u celoj banji ne bi udostojio bakin fenomenalan kupaći ni jednog dužeg pogleda jer su previše zauzeti sobom. Ipak, meni kaže da se ne opterećujem glupostima nego da navučem kupaći i odem na plažu jer ću jednom gledati slike sa tog letovanja i maštati da opet izgledam tako. Telo koga se sada stidiš biće tvoje telo iz snova kroz određeno vreme, kaže mi ona iz sopstvenog iskustva. Dok mi to govori, pakuje svoj nikad nošeni kupaći kostim u ormar, odeljak „za uspomenu i dugo sećanje“ – pored belih pantalona koje su bile nikad dosegnut cilj svake dijete.

Naslovna fotografija: Bruno Bebert / Pool Monaco / Bestimage / Profimedia