Kako je erupcija vulkana Laki, koji se nalazi na više od 4.000 kilometara od Srbije uticala na istorijski preokret u našoj zemlji

Sada, više nego ikada, možemo da primetimo kako je ceo svet povezan, i da ono što se desi u dalekoj Kini može imati uticaj na ceo svet, pa čak i na našu zemlju. Prirodni i geološki procesi se dešavaju svakodnevno ali ponekad oni mogu imati katastrofalne posledice zbog kojih se trajno menjamo i prilagođavamo novonastaloj situaciji, piše kulturizam.com.

Godine 1783, 8. juna, je datum koji danas verovatno nikom na svetu ne znači ništa, ali u kolektivnoj svesti svakog stanovnika Islanda to je dan koji je uticao na istoriju te ostrvske nacije i doveo do pokretanja domino efekta koji će zauvek promeniti svet.

Tog dana jedan od najaktivnijih vulkana na Islandu je iznenada eruptirao i pokrenuo potoke lave koji će teći narednih osam meseci. Vulkan Laki koji je danas samo uspavani krater na jugu Islanda, izbacio je više od 14 kubnih kilometara lave, koja je prekrila veliki broj sela i farmi na jugu zemlje. Oblak otrovnih gasova je trenutno usmrtio veliki broj ljudi u neposrednoj okolini. Erupcija je dovela do potpune promene klime, leta su bila kišovita i hladna, i zbog brojnih neuspelih žetvi nastupila je glad koja je odnela četvrtinu populacije Islanda.

Ubrzo je ceo svet primetio da se klima menja, monsuni u južnoj Aziji i istočnoj Africi su promenili smer, što je dovelo do velikih suša u slivu reke Nil. U isto vreme, u Evropi je narednih nekoliko godina nastupilo mini ledeno doba koje je desetkovalo proizvodnju hrane, i nastupila je glad kakvu stari kontinent nije iskusio do tada. Ekonomska kriza koja je usledila dovela je do protesta širom zapadne Evrope i ubrzala procese koji su bili direktno odgovorni za građansku revoluciju u Francuskoj 1789. godine.

Kao što je Laki izazvao geološki a potom i klimatski domino efekat, tako je građanska revolucija u Francuskoj bila događaj bez presedana u istoriji ljudske civilizacije koji će dovesti do burnih promena, pre svega u Evropi a zatim i u celom svetu. Taj talas promene koji je zahvatio Evropu, ohrabrio je Srbiju da pokrene Prvi srpski ustanak. Kako su se narodi u zapadnoj Evropi borili za veća prava i menjali monarhije u građanska društva, tako je u Srbiji jačala ideja da je pravi trenutak da se zauvek oslobodi turske vlasti i pridruži grupi naroda koja traži slobodu i odlučivanje o svojoj samostalnoj budućnosti.

Jedan naizgled mali i prirodan proces kao što je erupcija vulkana u dalekoj zemlji, može imati nesagledive posledice na svakodnevnicu koju poznajemo. Ne možemo sprečiti takve procese, ali možemo da učimo iz iskustava naših predaka, i budemo spremni da se suočimo sa činjenicom da živimo u svetu koji se neprestano menja. Granice u takvom svetu ne postoje i samo saradnjom i zajedničkim delovanjem možemo umanjiti katastrofalne posledice koje bi nastale po našu civilizaciju, piše kulturizam.com.