Kovilj – selo među javom i međ snom u koje se vraćaju rode
Kuda u Vojvodini na jednodnevni izlet? Jedan od predloga može biti Kovilj, kako kažu, mitsko mesto do koga se dosta komforno stiže auto-putem i iz pravca Novog Sada i Beograda. To što je na obodu Koviljsko-petrovaradinskog rita čini ga lokalitetom bogate flore i faune, a osim brojnih roda, romantičnim, gotovo poetičnim, čini ga podatak da je tu rođen Laza Kostić. Istorijski značaj daje mu i to što je tu sahranjen Jovan Rajić, a ako uzmemo u obzir da su u okolini rođeni i Isidora Sekulić, Mileva Marić Ajnštajn, Dušan Kanazir itd. jasno je da je ovaj kraj plodno tle, ne samo kada je reč o zemlji, čuvenoj po svom kvalitetu i prinosu.
Sve pomenuto dovoljno je da zaintrigira posetioca koji bi širu sliku o značaju Kovilja i njegovog okruženja mogao steći u netipičnom muzeju u glavnoj ulici koja nosi ime Laze Kostiće, na broju 102. To je zapravo porodična kuća profesora fizike Petra Viđikanta koji je pretvarajući je u objekat takve namene želeo da doprinese turističkom razvoju rodnog Kovilja uveren da to mesto ima šta da ispriča svetu. Turu kroz muzej on započinje stihovima Među javom i međ snom i baš tako se i osećate dok plovite kroz istoriju ovog malog mesta…
„Dosta toga znam o Kovilju koji zaslužuje da bude turistička destinacija, a do mene stižu i neke nove priče. Žao bi mi bilo da to drugi ne saznaju, pa se tako i rodila ovakva ideja. Muzej je još u izradi, sređujem ga lagano i sa ljubavlju, a vezan je za ovaj deo podunavlja i sam Kovilj koji sa 5200 stanovnika zauzima atar od pozamašnih 12.500 hektara, od čega je 8.000 obradive zemlje. To je omogućilo ekonomski prosperitet Koviljčana koji su dosta specifični po karakteru. Primera radi, to je mesto koje nema prugu jer su se žitelji odrekli vozova da ne bi plašili konje”, priča nam Petar Viđikant, vrsni govornik i poznavalac ovog kraja.
Na ulasku u muzej stoje simboli Kovilja, a čim u njega zakoračite, dočekuje vas naš čuveni pesnik, dramski pisac, doktor pravnih nauka, novinar, poliglota, prevodilac, osnivač sportskih društava i svašta još – Laza Kostić, sa rakijom dudarom. Kada prođete kroz istorijski sobičak gde ćete čuti o podvizima šajkaškog bataljona i saznati kako je čuvena kapa šajkača postala deo narodne nošnje, čekaju vas koviljski velikani.
Osim već pomenutih Laze Kostića i Jovana Rajića, tu je i Stevan Pešić proslavljen po svojim putopisima iz dalekog Nepala, Tibeta i Šri Lanke. Tu je i deo posvećen muzici – od kompozitora Marka Nešiča i Vase Jovanovića do rok festivala, zatim poljoprivredi, od koje se ovde ponajviše živi, te prirodi koja je u ovom kraju pod zaštitom kao specijalni rezervat.
Jedan segment je posvećen domaćinstvu, a jedan naravno fudbalu i fudbalskom klubu Šajkaš, koji spada u najstarije fudbalske klubove na svetu budući da je osnovan još 1908. godine!
Poseta se završava uz degustaciju domaće rakije i delikatesa, a ideja je da gosti sa ovog putovanja kroz Kovilj mogu da ponesu i suvenir poput testenine ili domaćeg sapuna.
Obogaćeni znanjem o Kovilju, šetnju od muzeja možete nastaviti istom ulicom ka crkvi Vaznesenja Gospodnjeg, kod koje je i rodna kuća Laze Kostića.
Ako ste kolima, u gepek možete spakovati i slasnu lubenicu i pravi domaći, sočni paradajz. A onda nastaviti obližnjim ulicama nad kojima se bajkovito bele brojne rode, poređane po banderama. Kovilj je nakon Taraša mesto sa najviše roda, a smatra se da ima i najstarije gnezdo na Balkanu! Rode, kao simbol plodnosti i vernosti, verne su plodnom Kovilju jer se tu zahvaljujući bogatstvu Koviljskog rita kvalitetno hrane, a verovatno i jer ih meštani kao prave komšije vole i brinu o njima.
Nemojte zaobići ni Koviljski manastir koji je po predanju u 13. veku osnovao Sv. Sava na mestu pomirenja Stefana Prvovenčanog i ugarskog kralja Andrije. Postojeća crkva, zadužbina Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca, izgrađena je sredinom 18. veka.
U manastiru je i Memorijalni muzej posvećen arhimandritu Jovanu Rajiću. Ovaj manastir je značajan spomenik kulture, kažu da je tu gotovo polovina monaha visokoobrazovana, a koliko su oni vredni jasno je i po tome što je manastir čuven i po proizvodnji vina, rakije, konjaka, te likera od oraha i meda.
Naposletku, u Kovilju, možete stići i Na kraj sveta. To je sada lepo sređena čarda, odnosno vinarija, baš na mestu gde je nekada bio čuveni istoimeni ruralni objekat sa nadaleko hvaljenom ribljom čorbom.
Na terasi, pod bogatom krošnjom drveta, tu možete konzumirati paprikaš, pečenog šarana, te štrudlu sa makom, baklavu od višnje i, naravno, degustirati domaća vina.
Deca će uživati uz životinje – umiljatu magaricu, ponije i ovce koje tuda slobodno šetaju, a mogu se zabaviti i na mini-igralištu.
Restoran pruža umirujući pogled na zeleni Arkanj, a ukoliko znate da veslate možete i zaploviti ovim rukavcem u iznajmljenom čamcu.
I nemojte se iznenaditi ako u Kovilju sretnete Džejmsa Bonda! Kažu, po jednom stanovniku tog kraja, sazdan je ovaj književni lik koji se proslavio na filmskom platnu.