Na spisku najboljih svetskih puteva za vožnju, nalazi se i jedan iz našeg komšiluka

Na osnovu određenih karakteristika kao što su dužina rute, prosečne temperature, količine padavina i mnogih drugih, napravljena je rang lista najboljih ruta za putovanje.

Samostlno putovanje automobilom ima mnoštvo prednosti. Zalazak sunca u retrovizoru, dobra muzika, dobro društvo i sloboda savršen su spoj sa letnju avanturu. Put određuje destinaciju, a na vama je da se prepustite slobodi koju vam leto pruža.

Kompanija CarMats.co.uk početkom maja je, nakon detaljnog istraživanja, objavila listu 70 najboljih putnih ruta u celom svetu, piše punkufer.dnevnik.hr.

Prvo su naveli najpoznatije svetske rute putovanja, a zatim su za svaku rutu podneli analizu razmatrajući iste faktore: prosečnu letnju temperaturu destinacije, godišnju količinu padavina, broj sati sunčeve svetlosti, zagađenje, broj nacionalnih parkova, ukupna dužina svake rute, broj dana na putu i prosečna cena iznajmljivanja automobila.

Prvo mesto za najbolji put na svetu pripalo je putu Savannah Vai u Australiji. Proteže se od Kvinslenda do Zapadne Australije, a prolazi pored čak 15 nacionalnih parkova. Za ovu ratu, dugačku 3700 klometara, trebalo bi vam čak 39 dana.

Drugo mesto pripalo je ruti Velikog kruga na jugozapadu SAD-a, sa 1.500 kilometara i deset nacionalnih parkova na putu. Za ovu rutu potrebno vam je dve do tri nedelje.

Na trećem mestu nalazi se 4.000 kilometara dug, kultni Route 66, koji se proteže od Čikaga do Santa Monike u SAD. Kako Route 66 zapravo nije postojao od 1985. godine, danas ćete naći delove tog puta od istoka do zapada SAD pod nazivom Historic Route 66.

Jedina evropksa ruta u prvih 10 jeste trodnevna, 350 kilometara duga dunavska ruta od Austrije, preko Slovačke i Mađarske, pa sve do Srbije.

Na 26. mestu našao se 713 kilometara dug autoput od Pule do Dubrovnika, za čiji obilazak vam je potrebno oko sedam dana. To je jedina hrvatska ruta koja se našla na listi 70 najboljih.

Naravno, kao i kod svake statistike, neke karakteristike ne odgovaraju svarnom stanju. Dakle, s obzirom da je jedan od faktora koji je odredio plasman bila prosečna temperatura, pa je recimo, islandski kružni put zauzeo tek 65. mesto.