Najlepše železničke stanice u Evropi

Železničke stanice u mnogim gradovima Evrope pravi su arhitektonski biseri, prelepa zdanja, omiljeni turistički toponimi sa specifičnom atmosferom. Neke od njih imaju dugu tradiciju, mnoge su osmislili čuvene arhitekte, tu su i stanice koje su osvežene rekonstrukcijom, ali su zadržale prepoznatljive elemente i dozu tradicije, kao i one sa potpuno modernim, futurističkim izgledom.

Stanica u gradiću Kanfrank (Canfranc) na severu Španije, otvorena 1928, bila je najveće železničko čvorište u Evropi, a zabeleženo je da je tokom Drugog svetskog rata bila prava košnica u kojoj su se vrzmali špijuni, razni aktivisti, trgovci zlatom… U prvim godinama Drugog svetskog rata, od 1940. do 1942, hiljade Jevreja pobeglo je vozom iz Kanfranka u Lisabon i Sjedinjene Države. Među njima su bili slikari Maks Ernst i Mark Šagal. Zabeleženo je da su se u vozovima koji su kretali iz španskog gradića nalazili i mnogi špijuni koji su prosleđivali savezničke poruke aktivistima u Francuskoj i Španiji.

Stanica Kanfrank ovekovečena je na filmskom platnu u klasiku Doktor Živago snimljenom 1965, a nekoliko godina kasnije, 1970. stanica je zatvorena. Proteklih decenija Kanfrank su pohodili turisti i fotografi koji su slikali prelepu zgradu ispod snežnih brda Pirineja. Stanica je danas u vlasništvu Aragonske vlade, a gradonačelnik Kanfranka najavljuje skoru restauraciju zgrade, i oživljavanje železničkog saobraćaja.

A malo zapadnije, u portugalskom gradu Portu, nalazi se železnička stanica San Bento, koju mnogi smatraju najlepšom železničkom stanicom na svetu. Izgrađena je 1900, i delo je Žozea Markesa da Silve. Prepoznatljiva je po pločicama koje prikazuju scene iz istorije Portugalije. Naime, 20.000 veličanstvenih keramičkih pločica zastakljenih azulejo limom prikazuju prošlost Portugalije – prizore iz života kraljevske porodice, ratova, i istorije transporta. Kompleksni radovi započeli su pet godina nakon otvaranja stanice – plave i bele pločice je umetnik Horhe Kolako postavljao čitavih 11 godina – od 1905. do 1916. Neobična i lepa stanica danas je nezaobilazan turistički toponim u živahnom portugalskom primorskom gradiću.

Centralna železnička stanica u Roterdamu, u Holandiji, nedavno preuređena, jedna je od najzanimljivijih modernih železničkih stanica u Evropi. Tokom restauracije, krov nad kolosecima delimično je pokriven solarnim pločama, i produžen u krov nad glavnim holom stanice. Zadržani su i mnogi važni elementi nekadašnje stanice, izgrađene 1957. Tu je originalan sat na prednjoj fasadi zgrade, tu je i naziv Centraal Station (slova su sad osvetljena LED svetlima), kao i dve granitne skulpture na platformi 1. Roterdamska centralna stanica jedno je od glavnih čvorišta Evrope u voznom saobraćaju – odavde kreću vozovi do skoro svih tačaka našeg kontinenta. Međugradski vozovi iz cele zemlje, i međunarodni brzi vozovi zaustavljaju se nekoliko puta dnevno, a kroz glavni kolosek u toku dana prođe 110.000 ljudi.

Železnička stanica koja je pravi futuristički arhitektonski dragulj nalazi se u Liježu, u Belgiji. Lijež-Gilman (Liege-Guillemins) je delo dizajnera Santjaga Kalatrave (autora Olimpijskog stadiona u Atini). Stanica ima bele stubove i ogromnu staklenu nadstrešnicu, predstavlja simbol grada, i veoma prometno saobraćajno čvorište – brzi vozovi povezuju Lijež sa Briselom, Parizom, Londonom, Amsterdamom, Kelnom i Frankfurtom.

Impresivna železnička stanica u Parizu, Gar de Lion (Gare de Lyon), kroz koju svake godine prođe više miliona ljudi, izgrađena je 1900, za Svetsku izložbu. Ima više nivoa, i smatra se klasičnim primerom arhitekture svog vremena. Stanicu krasi prepoznatljivi toranj sa satom koji nalikuje čuvenom londoskom Big Benu (toranj sa satom koji se nalazi na zgradi Britanskog parlamenta u Londonu).

Arhitekta Marijus Tudoar projektovao je Gar de Lion, baš kao i restoran Le Train Bleu (Plav voz), koji je otvoren 1901. Impresivni restoran unutar stanice Tudoar je realizovao u saradnji sa 30 umetnika koji su angažovani da naslikaju prizore iz gradova koje je opsluživala PML železnica (pruga na trasi Pariz-Marsej-Lion). Glamurozni restoran sa kožnim separeima, prelepom tavanicom, i ogromnim lusterima u svojoj dugoj istoriji ugostio je mnoge slavne ličnosti – pored ostalih i Brižit Bardo, Žana Koktoa, Koko Šanel, Žana Gabena, Salvadora Dalija. 

A ako se nađete u Istanbulu, neizostavni turibtički toponim je Sirkeči (Sarkeci) železnička stanica nedaleko od palate Topkapi. Prva železnička stanica na evropskoj strani Istanbula ima prostran enterijer, divne mozaike i pločice na zidovima, prozore ukrašene vitražima. Njen izgled je nepromenjen od 1890. godine kada ju je sagradio nemački arhitekta August Jasmund. Sirkeči je spajao Istanbul i Evropu, a interesantno je da je ova stanica bila i konačno odredište čuvenog voza Orijent Ekspres koji je kretao iz Pariza, i preko Balkana stizao do Istanbula. Poznata železnička stanica u Istanbulu danas nije u funkciji, ali je otvorena za zainteresovane posetioce.

Naslovna fotografija: Wikipedia/ Marc Celero