Priča o plemenu koje je optuženo da je pojelo mladog Rokfelera
Iako vam je njegovo prezime poznato, možda i niste čuli za Majkla Rokfelera, čija sudbina se nije završila baš blistavo.
U pitanju je 23-godišnji mladić, sin poznatog njujorškog bankara i guvernera Nelsona Rokfelera, koji je nasledio ogromno bogatstvo od dede Džona D. Rokfelera, piše Punkufer.hr.
Voleo je umetnost, a vreme je provodio proučavajući antropologiju. Nije hteo, poput ostatka porodice, da zapliva političkim vodama, pa je krenuo da istražuje svet.
Prva stanica njegove avanture bila je Nova Gvineja, koja je u prostranstvima svoje džungle skrivala mračne tajne flore, faune, domorodaca i njihovih zastrašujućih običaja.
Kako je Majkl Rokfeler izgubio glavu?
Bilo je proleće 1961. kada je Majkl uzeo fotoaparat i krenuo u istraživanje Nove Gvineje. Tamo je upoznao pleme Asmat, koje ga je na prvu fasciniralo, ali i uplašilo.
Hteo je prikupiti fotografije kako bi mogao napisati knjigu i prirediti najveću izložbu primitivne umetnosti plemena Asmat. Međutim, umesto priče o životu plemena Asmat, danas čitamo priču o smrti mladog avanturiste.
Pleme Asmat je etnička manjina Nove Gvineje koja hiljadama godina nastanjuje močvarne šume mangrova, regiju koja pokriva gotovo 25.000 kilometara i prostire se duž južne obale provincije Papua.
To je jedno od najvećih plemena na tim područjima – njihova populacija se procenjuje na oko 70.000 ljudi, koji su se rasporedili u stotinak sela.
Asmati su se smestili na negostoljubivom području. Poljoprivreda je tamo nemoguća, a stručnjaci smatraju da će pleme pre nestati nego što će se razviti neki oblik modernog života. Asmate karakterizuje kovrčava kosa, imaju crnu boju kože i potomci su Polinežana.
Veruju da su nastali od drveta, koje koriste u svim aspektima društvenog života. Od davnina su rezbarili neverovatna umetnička dela, koja su povezana sa svetom duhova i jednom godišnje izložena na festivalu njihove bogate kulture.
Kanibalizam još postoji
Kako bi preživelo, pleme Asmat je skupljalo i lovilo sve što mu je došlo pod ruku – skrob iz palmi, larve, ljuskare, ribu, meso, bilje i grmlje. Snalazili su se kako su znali, a onda je na svetlo dana izašla njihova mračna tradicija.
Naime, Asmati su jedno od kanibalističkih plemena, koje je, navodno, pojelo mladog Rokfelera.
Asmati su najpoznatije kanibalsko pleme u Papui. Vešti ratnici, praktikovali su lov na glave, a opravdavali ga dubokom duhovnom kulturom u koju su čvrsto verovali.
Nisu ubijali samo kako bi ubili, činili su to kako bi nabavili lobanje koje su štavili. Često modifikovane i ukrašene, lobanje su „krasile“ njihove domove, a koristili su ih i kao jastuke jer su na njima mogli najslađe zaspati.
Pazi kako se prezivaš
Osim na glave, Asmati su lovci i na imena. Verovali su da će postati čovek koga ubiju i pojedu, pa brojni antropolozi smatraju da su planirali kome će skinuti glavu. Ta je sreća, veruje se, snašla i mladog Majkla.
Avantura mladog bogataša trajala je sedam meseci. U jednom trenutku su talasi bacali njegov brod, u drugom je bio na obali, a sekundu nakon toga izgubio mu se svaki trag.
Zvanično – Majkl se utopio. Ako pitate selo – pojeli su ga morski psi. Ako pitate misionare koji su već godinama ovo pleme držali pod lupom, Majkl je postao njihov ručak, začinjen bizarnom tradicijom skidanja glava i kupanja u krvi.
„Ovo je divlja tačka, kulturno mnogo udaljenija od svega što sam do sada video. Asmat je slika u ogledalu svakog zapadnog tabua. U nekim područjima muškarci imaju polne odnose, u nekima povremeno dele svoje žene, ponekad piju urin, a susedna plemena su im česta meta. Ubijaju ih, love ljudske glave i jedu ljudsko meso“, zapisao je Majkl u terenskim beleškama nakon prve posete plemenu.
Karl Hofman, američki novinar i pisac, napisao je nekoliko dela o tragičnoj sudbini mladog Rockfelera. U svojoj knjizi „Divlja žetva“ detaljno je opisao susret s plemenom Asmat i sveštenikom koji mu je priznao da je na njihovom prostoru život ostavio jedan američki turista.
„Ne pričaj ovu priču nikome, nijednom živom čoveku“
„Bilo je kasno popodne. Psi su urlali i tukli se, a deca su se igrala na šetalištima. Odraslih nije bilo. Muve su me počele izluđivati. Pripadnik plemena upitao me bojim li se. Nije mi bilo jasno, pitao sam ga zašto bih se bojao. A onda mi je odgovorio: Jedan američki turista umro je ovde. Rekao je ime, ali bilo je iskrivljeno, pa nisam razumeo. Ponovo je izgovorio ime, tada se jasno čulo ‘Majkl Rokfeler’. Glumio sam neznanje, a onda sam sve saznao. I ko ga je ubio, i kako, i zašto“, zapisao je Hofman.
Associated Press izvestio je 1962. da je Majkl ubijen i pojeden, a glavni izvor su im bila pisma koje je holandski sveštenik u Asmatu napisao Rockfelerima, a koja je Hofman detaljno opisao u svojoj knjizi.
„Ne pričaj ovu priču nikome, nijednom čoveku. Nijednom selu. Ova priča je samo za nas. Ne govori o tome. Sećajte ga se, ali priču ostavite za sebe. Nadam se da je ovo samo za tebe. Ako im kažeš, umrećeš, svi ćemo umreti, narod će biti mrtav ako ispričaš ovu priču“, rekao je jedan „ludi“ domorodac na kog je naišao Hofman.
Kolika je cena njegovanja svoje kulture i običaja? Kad zavirimo u živote izolovanih zajednica širom sveta, vidimo da je cena zaista visoka.
Njihova naklonost prema kulturalnoj umetnosti, sakrifikaciji i ritualnim praksama koje neretko uključuju bolne elemente istovremeno zbunjuje i zadivljuje celi svet.
Pleme Asmat otišlo je nekoliko koraka dalje, pa možemo zaključiti da ipak treba staviti granicu između tradicije starih plemena i sigurnosti modernog sveta.
Nema komentara! Budite prvi.