Slobodanka voli da putuje sama i ima savete za sve one koji su se oduvek plašili da se odluče na ovakav korak

Koliko puta ste poželeli samo da se spakujete, kupite kartu i krenete sami na putovanje i koliko puta odustajali što zbog straha ili nekog drugog faktora? Možda će vam saveti nekog ko to radi relativno često pomoći da i vi učinite (konačno) takav korak.

Slobodanka ne putuje isključivo sama, ali pošto ima običaj da se otisne na put više puta godišnje, a zbog obaveza ili ograničenog godišnjeg odmora drugih, često krene sama na put. Između toga da odustane ili otputuje sama, uvek bira ovo drugo. Međutim, ne smatra da je to nešto pretrano čudno ili drugačije

– Ne putujem isključivo sama, ali pošto putujem više puta godišnje i nekada zbog obaveza i ograničenog godišnjeg odmora, ljudi sa kojima bih putovala ne mogu da mi se pridruže. Između toga da odustanem ili putujem sama, uvek sam birala ovo drugo, kaže.

Dodaje da je to je letovanje kao i svako drugo.

– Puno ljudi to praktikuje samo što je to ovde izgleda još uvek nešto čemu se ljudi čude. To je isto kao da imate vikendicu na moru pa odete par dana da odmorite. Osnovno je da proverim bezbednost konkretne države, gradova koje planiram obići i kraja gde želim da iznajmim smeštaj. Ostalo ne planiram posebno, nekada se odlučim, spakujem i putujem u roku od par dana, otkriva.

Zanimalo nas je naravno gde je sve tako putovala kao i koje lepe priče i sećanja je stekla?

– Sama sam putovala uglavnom po Evropi: Italija uzduž i popreko (Rim, Firenca, Amalfi obala, Kapri, Venecija, Verona, Napulj, Toskana..), grčka ostrva od kojih su mi najdraži Krit, Rodos i Kikladi, Francuska, Nemačka, Austrija. Lepo je to što na takvim putovanjima uglavnom upoznate neke zanimljive ljude, pa i danas imam divna prijateljstva sa nekih putovanja od pre deset godina, priča Slobodanka.

Mnogi od nas se za ovakav korak ne odlučuju možda i zbog one klasične – šta će ljudi reći. Pitali smo Slobodanku, kako njena okolina gleda na sve to?

– Moji na to gledaju kao na svako drugo putovanje od kada znam za sebe. Odrasloj i samostalnoj osobi nije potrebna pratnja za sve što radi u životu. Gde god da sam putovala to je sasvim normalno, ima puno turista koji putuju sami i mnogi su tako pola sveta obišli. I kod nas ima dosta putopisaca i blogera za putovanja koji godinama putuju sami. Jedino naše turističke agencije predstavljaju to kao neko “čudo neviđeno” pa naplaćuju dodanih 40 odsto za smeštaj. Zbog toga je važno da svako sam sebi organizuje put, objašnjava naša sagovornica.

Za kraj, pitali smo je za savet za one koji bi se upustili u takvu avanturu, a nećkaju se ili se možda plaše?

– Moj savet je da to ne doživljavaju kao neku avanturu, nego kao putovanje kao i svako drugo. Nekada putujete u društvu, a nekada jednostavno ne možete da se uskladite sa datumima godišnjih odmora, pa umesto da sedite kući i čekate da vam se sve poklopi, lepo kupite kartu i rezervišite smeštaj sebi. Nisam do sada upoznala osobu kojoj je bilo dosadno na nekoj lepoj destinaciji, kaže.

Naslovna fotgrafija: Privatna arhiva