TrippinSrbija – putujuća petorka koja inspiriše
„Nemaš izgovor, obiđi Srbiju!“ slogan je pod kojim nas putujuća petorka TrippinSrbija iznova motiviše da upoznamo bogatstvo naše zemlje i da u njemu uživamo. Svakog meseca, još od januara 2016, ova ekipa avanturista otisne se na mini-avanture po Srbiji i svoja iskustva nam prenese na blogu. Ovoga puta razgovaramo s njima o tome gde pronalaze inspiraciju i šta su to na svojim avanturama iskusili – i zašto bi to trebalo i mi da probamo.
Inspiracija
Lepa stvar kod Srbije je što ne prestaje da inspiriše. Kada pretočimo sedam godina u putničke odrednice, mi zapravo govorimo o desetinama hiljada pređenih kilometara, stotinama lokaliteta i beskonačnom broju lepih priča i utisaka. Iskustvo nam je pokazalo da uvek postoji još jedan put kojim se može proći i još jedna priča koju vredi čuti. Stoga naša misija ostaje ista – obilazak i promocija Srbije, u istom ritmu, ali sa
jednim znanjem koje je plod godina na putu.
Mesta i dalje nalazimo u prašnjavoj literaturi, okeanu zvanom internet i kroz najlepšu iskru za putovanje – ljudsku priču. Kako naša Tanja voli da kaže – „ljudi su najbolji kapital“. Od njih ćete saznati gde je najukusnija hrana, otkriće vam sjajna mesta koja još uvek nisu „instagramerska“ (za brojna mesta snosimo odgovornost jer su to nakon naše posete postala), a i pružiće vam ruku onda kada to bude potrebno.
Sigurno najtoplija priča koju ponavljamo godinama jeste ona sa Stare planine – kada smo, igrom slučaja, bez mobilnog signala i u pola noći, zalutali u selo Gostuša, a bake iz sela nam u ponoć otvorile vrata svog doma i ponudile prenoćište. Sigurno vas neće iznenaditi ako vam kažemo da smo iz sela otišli sa svežim mlekom kao poklonom. U selu od 50-ak duša vratili smo veru u ljude i ono dobro u njima. Gostoprimstvo, ono pravo, iz duše, ono je što našeg domaćina (mora da) izdvaja od drugih – i upravo je to jedan od važnijih elemenata na kome treba graditi brend srpskog turizma.
Društvene mreže
Odnos prema zemlji gradi se i menja kroz upoznavanje. Saznali smo da Srbija nema čega da se postidi na polju turizma i ugostiteljstva, već da ponosno širi ruke i prima putnike-namernike u svoj zagrljaj. A prostora za rad, učenje i napredak uvek ima i to je ono što niko iz ove industrije ne sme da zanemari. Iza brda je uvek reka, iza reke vodopad, iza vodopada manastir, iza manastira istorija naših ljudi, a iza ljudi uvek najbolja priča.
Postoji još mnogo prostora za edukaciju kao i pomeranja marketinških aktivnosti sa četvorougla Beograd – Novi Sad – Zlatibor – Kopaonik. Uvek nas čine radosnim komentari „nisam znao\znala da ovo kod nas postoji”. To je ta nesputana moć mreža koje nam daju prozor u svet i omogućavaju da iskočimo iz svakodnevice. Ali ipak to je samo prvi korak.
Kada dobijete informaciju, potrebno je da spustite telefon i krenete na put. Jer nijedna slika, video, priča ne mogu da zamene lično iskustvo. Društvene mreže treba budu okidač, a ne svrha za sebe. Dodatno nas jako raduje što smo svojim delovanjem otvorili jednu posebnu nišu influensovanja – putovanja po Srbiji.
Od te 2016. kada smo mi počeli i bili prvi i jedini na društvenim mrežama sa takvim konceptom, danas je sve više profila i ljudi koji stoje iza njih koji se okreću istraživanju Srbije i njenih turističkih kapaciteta. Na našim profilima možete pronaći iskrene recenzije, a možemo se pohvaliti da smo prošli različite regione i obogatili profil letnjim i zimskim predlozima.
Avantura pre svega
Organizacija putovanja nije se promenila za sve ove godine. Uvek napravimo početni plan puta, sa lokalitetima koji su nam u fokusu tog meseca. Naravno, plan je „živa“ stvar i menja se u skladu sa okolnostima, vremenskim prilikama ili nepristupačnošću nekoj lokaciji. Pošteno govoreći, i sa naivnom verom u Gugl mape. Nebrojeno puta se desilo da smo jedno isplanirali, a na samom terenu iskusili nešto skroz drugačije, pa čak i završili u kraju koji nije bio u planu.
Spontanost uvek donosi dašak avanture, čarolije i neizvesnosti – jer kad sednemo u kola rano ujutru, nikad nismo potpuno sigurni gde će nas ovog meseca put odvesti. To je naš recept i u njemu potpuno uživamo.
Omiljene destinacije
Toliko je toga što bismo spomenuli i teško je izdvojiti samo nekoliko mesta. Na samom vrhu liste su nam Stara planina kao kompletan avanturistički ugođaj, zatim Zagajička brda, Isposnica Svetog Save na planini Radočelo, Rosomački lonci, Vražji kamen, vodopadi Blederije, Prskalo, Tupavica, slapovi Sopotnice, lepote Tare…
Za umetničke duše uvek savetujemo Šid – Galeriju Save Šumanovića i muzej Ilijanum. Verujemo da svako treba da poseti Idvor, rodno mesto Mihajla Pupina, Orašac i Takovo, mesta rađanja sprske države, ali i mesta velikih stradanja kao što su Ćele-kula, Sremski front, logor 14. februar u Nišu, spomenik na Gučevu… Sasvim sigurno ćete kroz Srbiju osetiti čitav rolerkoster emocija – ponos i ljubav, sreću ali i tugu, iznenađenje ali i bes.
Uvek nakon ovakvih nabrajalica imamo utisak da smo neki lokalitet zaboravili, pa kao da smo ga izneverili. Ali zato preporučujemo da nas pratite na društvenim mrežama jer smo tamo nesebično podelili svih onih preko 400 lokaliteta koje smo posetili za ovih sedam godina i više od 25.000 km po Srbiji.
Fotografije: TrippinSrbija
Ako neko želi da pogleda dobar fima na ovu temu, a i da bi imao sa čime da poredi, preporuka je Warrior iz 2011. sa Tomom Hardijem i Džoelom Edgertonom u glavnim ulogama.
A šta su to “šabanski klubovi”?
Al ga NAGRDI…čoče..
Pa ti sigurno imas: 3 Medjeda, par palmi i vise oskara… I nobelovu nagaradu za ‘kritiku’…
A da ti si zensko.. ( jesi li bila ikad Na box ,kik box, MMA?
Čisti zbog politicke korektnosti..
Akciono – šabanski srpski žanr! Svaka čast za klasifikaciju! Samo bih zamolila da uvek u tekstovima navedete da su ovi i ovakvi ‘filmovi’ podržani od strane Filmskog centra Srbije koji je glavni krivac za očajno stanje i još očajnije filmove u srpskoj kinematografiji. I tako decenijama unazad…
Nisam gledao film pa ne mogu da ga komentarisem, ali mogu da komentarišem članak iz kog se jasno vidi da imate jako loše mišljenje o porodici Balašević i ne trudite se da to sakrijete, naprotiv.
Film je odvratan….nula.nula..nula..mozda je zanimljiv za decu do petog razreda…
Realno dobar komentar sa obiljem opisanih nedostataka…ako je reditelj iz Bugarske, Maja Berpvic glumi Rumunku a Balasevicka muslimanku nije ni cudo sto film lici na Kazahtanski dugometrazni film sniman mobilnim telefonom.