Da li je ovo najveća turistička prevara koju komšije rade: Agencije kod nas nude ovu turu, a malo ko zna celu istinu

Jedna on najpopularnijih destinacija koje nam nude agencije je putovanje u Rumuniju, u posetu Drakulinom dvorcu, a mnogi ne znaju da je to turistička prevara

Ako vas put odvede u Rumuniju, ili još bolje u Transilvaniju, svi požele da posete čuveni Drakulin dvorac.

Ono što ne piše u prospektima koji vam obećvaju šta ćete sve tamo videti, ali vam kažu kad dođete u njegov obilzak, to je da dvorac u koji stignete nema mnogo veze sa grofom Drakulom, niti piscem Bramom Stokerom, a i slabe su mu konekcije sa Vladom Cepešom, istorijskim likom koji je inspirisao Stokera da napravi Drakulu.

Drakulin dvorac kao turistička prevara

@paunovicemaa Ja ovo nisam znala pred put 😅 Moram priznati da sam se malo razočarala. 😅 #travel #romania #bran #dracula #fyp ♬ original sound – Eмилија Пауновић ✈️

Opšte je prihvaćena teza da je rumunski vladar iz srednjeg veka Vlad III Cepeš imao glavni uticaj na stvaranje Stokerovog junaka. Pisac je pozajmio Cepešev nadimak Drakula (što okvirno znači sin zmaja), ali nije poznato da li je sem toga u književni lik ugradio ijednu drugu karakteristiku Cepeša.

Putnici namernici koji se upute u Transilvaniju u potrazi za „iskustvom Drakule” za kog znaju iz pop-kulture verovatno će se naći u dvorcu Bran, kao mestu gde je Vlad III Cepeš navodno živeo. U podnožju će moći da kupe jeftine plastične suvenire sa motivima krvavih očnjaka, i to bi otprilike bila jedina konekcija s Drakulom. Prava, „nezanimljiva” istorija ovog mesta ima vrlo malo zajedničkog sa Stokerovim delom, a još i manje sa navedenim srednjovekovnim rumunskim vladarom.

Taj Drakulin zamak, pod imenom Bran je zamak koji su u 14. veku u Transilvaniji izgradili Saksonci, a ne Vlad III Cepeš. On je u 15. veku vladao Vlaškom, regijom koja se graniči s Transilvanijom. Dvorac Bran preuzeo je grad Brašov u 16. veku, a 1920. godine je poklonjen rumunskoj kraljici Mariji, te je danas u vlasništvu njenih naslednika. Postavke u ovom dvorcu tako se bave ovom a ne Cepešovom ili Stokerovom istorijom.

I na samom sajtu dvorca Brana stoji tekst koji objašnjava da „posetioci zamka treba da naprave razliku između istorijske stvarnosti Brana i lika grofa u romanu Brema Stokera”, te se napominje da „Drakula postoji u mašti”. Objašnjava se i da je zamak Bran, kao jedini u celoj Transilvaniji koji odgovara opisu Drakulinog zamka, postao poznat širom sveta kao Drakulin zamak: „Drugo poglavlje ’Drakule’ opisuje grofov zamak kao ’. . . na samoj ivici strašne provalije . . . sa povremeno dubokim rascepom gde se nalazi ponor [sa] srebrnim nitima, gde reke vijugaju u dubokim klisurama kroz šume’” prenose fakenews.rs.

„On je prikazao imaginarni Drakulin zamak na osnovu opisa zamka Bran koji mu je bio dostupan u Britaniji. Zaista, imaginarni prikaz Drakulinog zamka sa bakropisa u prvom izdanju ’Drakule’ upadljivo je sličan zamku Bran i nijednom drugom u celoj Rumuniji“, navodi se na sajtu, uz napomenu da je Stoker verovatno bio inspirisan ilustracijom zamka u knjizi Čarlsa Bonera o Transilvaniji.

A kako se u Rumuniji gleda na ovo pitanje? Istoričarka Zoe Petre objasnila je za Radio Slobodna Evropa da su sedamdesetih godina prošlog veka Rumuni shvatili da postoji mit o Drakuli [različit od istorijske ličnosti Vlada III Cepeša], te da je ovaj mit na neki način povezan sa Transilvanijom. Na to su imali dve oprečne reakcije: jedna je bila da se brani istinski istorijski identitet Vlada Cepeša i dostojanstvo prošlosti Rumunije, dok je druga bila pokušaj da se to unovči.

Tako i dan-danas posetioci dvorca Bran dobijaju oprečne poruke o njemu. S jedne strane se turističke agencije, naročito sa Zapada, ne libe da koriste mit o Drakuli da bi prodale turističke aranžmane, a s druge strane ih lokalni turistički vodiči u Branu dočekaju s pravom istorijom ovog dvorca. Istraživačica Marija Banjaj analizirala je ove suprotstavljene marketinške strategije: vodiči navode da se turisti „ponašaju kao da žive u svetu fantazije… ponekad su razočarani istorijskim barijerama koje sputavaju njihov poriv za senzacionalnim, surovim”, pa je zbog nedostatka strašnih autentičnih stvari, „mnogo onih koji odlaze razočarani“, završava u svom tekstu portal za raskrinkavanje lažnih priča fakenews.rs.