U ovom gradu noć traje 65 dana
Iako je klima nemilosrdna, grad ima preko 4000 građana, a većina ljudi su starosedeoci. Oni su takođe jedna od najsevernijih javnih zajednica na svetu, a Utkiagvik se nalazi daleko na severu, što ga čini najsevernijim gradom u Sjedinjenim Državama.
Prethodno poznat kao Barou, grad Utkiagvik je ekonomski centar okruga Nort Sloup. Neki ljudi pomažu u operacijama naftnih polja, drugi se oslanjaju na rad vlade, dok se ostali oslanjaju na turizam. A verovatno vam odmah pada na pamet pitanje zašto bi neko došao na tako daleko mesto na severu sa tako nemilosrdnom klimom?
Pa, kao i drugi arktički gradovi, u Utkiagviku se može videti dosta prirodnih fenomena vezanih za Sunce i dnevno-noćni ciklus. Jedno od najistaknutijih događaja je ponoćno sunce. Ponoćno Sunce se pojavljuje u letnjim mesecima u arktičkom krugu. U to vreme sunce se vidi na nebu 24 sata dnevno, što znači da je vidljivo i u ponoć (ako je vreme dobro). Tokom ovog vremena, mnogi arktički gradovi su domaćini raznih manifestacija i festivala kako bi privukli turiste koji žele da iskuse magični trenutak gledanja Sunca u ponoć.
Međutim, ponoćno Sunce nije jedina pojava koja čini da se Utkiagvik ističe. Za razliku od drugih gradova Aljaske, Utkiagvik se nalazi na severu, i tokom zimskih meseci doživljava neobično dugu polarnu noć. Noć koja traje 65 dana. Godine 2018. Sunce je poslednji put zašlo 18. novembra. Uz to, grad se spustio u dugu noć i video je izlazak sunca tek 23. januara. Čak i tada je Sunce samo dotaklo horizont i potpuno se vratilo tek nedelju dana kasnije.
Tokom prve polovine polarne noći, količina sumraka se smanjuje i oko Božića, na zimski solsticij, građanski sumrak u Utkiagviku traje samo 3 sata. To znači da, iako grad nije bio potpuno uronjen u tamu, količina svetla je bila minimalna. Srećom, stanovnici grada su navikli na duže periode mraka i nakon što su u januaru dočekali Sunce, sada se mogu radovati ponoćnom Suncu.