Zbog čega piloti izbegavaju da lete preko Pacifika?

Razloga je više, ali prvi od njih je vrlo očigledan – Tihi okean je najveći okean na svetu. To znači da ako se kojim slučajem pojavi kvar na avionu, pilotu će biti znatno teže nego inače da nađe sigurno mesto za sletanje. Nije da Aljaska, preko koje se najčešće leti kada se ide iz Severne Amerike u Aziju, ima puno međunarodnih aerodroma, ali složićete se da više opcija za sletanje postoji na ovoj teritoriji nego na okeanu.

Piloti uglavnom preferiraju rute na kojima se nalazi što veći broj aerodroma. Broj avionskih nesreća zanemariv je u poređenju s brojem aviona koji svakodnevno uzleću i sleću sa svih svetskih aerodroma, ali je teško zamisliti išta strašnije od kvara na motoru 10.000 metara iznad Pacifika.

Iako se često ističe da je sigurnost apsolutni prioritet tokom letenja avionom, ne treba zaboraviti ni da je avioprevoz izuzetno unosan biznis, a cilj svake kompanije je da putnike preze što kraćom rutom, za što manje vremena i pritom da uštedi maksimalno novca. To je razlog zbog kojeg su odabrane rute uvek one najkraće moguće, izuzmemo li izbegavanje određenih elementarnih nepogoda, piše Punkufer.hr, prenosi N1.

Ako pogledamo liniju između Severne Amerike i Azije (koja prelazi preko Tihog okeana) na 2D karti, može nam se učiniti da je ta linija najbrža moguća. Međutim, u obzir treba uzeti zakrivljenost Zemlje. Ako pogledamo istu udaljenost na globusu, koji vernije prikazuje stvarne udaljenosti između tačaka na Zemlji, primetićete da je ta udaljenost znatno veća.

Nevreme i vazdušne struje

Tokom letenja iznad velikih vodenih površina velika je verovatnoća prolaska kroz neku vremensku nepogodu. Avioni će relativno jednostavno savladati tropske oluje i neke vrste uragana, ali posebno su opasna nevremena s munjama. Avionima se preporučuje da ih svakako zaobilaze umesto da prolaze kroz njih ili iznad njih. U današnje vreme prava je retkost da se avioni sruše zbog nevremena, ali jake turbulencije mogu prouzrokovati paniku i nemir kod putnika.

Prilikom odabira rute letenja takođe je važno uzeti u obzir i vazdušne struje. One nastaju u troposferi, najnižem sloju Zemljinog atmosferskog omotača. U tom sloju nastaje i većina vremenskih (ne)prilika. Troposfera se graniči sa stratosferom. Nadmorska visina te granice nije konstantna, nego se nalazi na nadmorskoj visini od šest do 19 kilometara. Upravo zbog tih oscilacija u visini i velikih razlika u temperaturi i pritisku stvaraju se jake vazdušne struje, koje mogu dosegnuti brzinu čak do 320 km/h. Letenje u smeru vazdušne struje može znatno da skrati let, a letenje u smeru suprotnom od struje može ga znatno usporiti.

Naravno, ako želite da stignete iz npr. Amerike u Australiju, drugog puta osim onog preko Pacifika nema, a da nije nekoliko puta duži, pa ćete svakako morati preleteti okean…

Izvor: N1
Naslovna fotografija: René Molenkamp on Unsplash