Fale vam pahulje? Kad čujete kad je pao najkasniji sneg u istoriji Beograda, shvatićete da ima još nade

Već smo se nekako navikli da Nove godine dočekujemo bez snega u kosi, ali sve češće čujemo komentare ljudi da zbog “globalnog zagrevanja” imamo sve manje snežnih dana. Međutim, sudeći po statistici snega koju je objavio sajt Kaldma, nije baš tako.

I mada se tako već unapred radujemo snegu, s druge strane, kad padne odmah preziremo muke koje nam donosi – čišćenje, paralisan saobraćaj, skok računa za struju, gas, potrošen ugalj i drva.

Sneg katkad u Beogradu zna da padne kao da smo na Kopaoniku, ali i mraz da stegne kao da smo u Sjenici. A pravi znak da je zima pokazala zube jeste kada zaledi Dunav.

I mada se sve češće čuju priče o “poludeloj klimi” i “vremenu koje nije isto kao pre“, bar kad su zima i sneg u pitanju, kratak osvrt na protekle decenije kao da nam daje sliku nepredvidljivih vremenskih kretanja, bez ikakvog pravila, a posebno ne onog “o kraju (klimatskog) sveta” jer su protekle zime bile i zastrašujuće hladne i neverovatno tople, a da nema nikakvog kalendarski ustaljenog obrasca u tom “ponašanju“…

Beograd kao i da po ovom pitanju pokazuje neki svoj prkos i karakteristično udaljavanje od obrazaca, makar to samo bili oni koji se od skoro šire mrežama i u globalnim političkim narativima, piše Kaldrma.

U poslednjih 20 godina imali smo dve zime u kojima se ova reka pretvarala u ledenice, rušeći splavove na obali, ugrožavajući plovidbu, ali pružajući nesvakidašnji prizor. Demonstracija moći prirode fascinira običnog, malog čoveka, koji u ledenom danu stoji na nekom keju i posmatra idilu koja prerasta u katastrofu. Tako je bilo 2012. i 2017. godine.

• 1962. godina – Najveći sneg

Kada je u pitanju snežni pokrivač, stariji Beograđani sigurno pamte 1962. godinu. Tada je, 3. februara, izmerena najveća visina snežnog pokrivača u Beogradu ikada, a iznosila je čak 80 centimetara.

• 2012. godina – Mnogo snega, zaleđene reke

Jedna od najsnežnijih godina u poslednje dve decenije bila je 2012.

Te zime je u našem gradu bilo čak 45 dana sa snežnim pokrivačem od jedan centimetar ili više. U periodu od 25. januara do 26. februara, dakle, 33 uzastopna dana, Beograd je bio beo.

Sneg je te zime dostigao pozamašnih 53 centimetara i to 13. februara 2012. godine.

Zaledile su se i reke, jer smo imali niz od 20 uzastopnih ledenih dana.

• 1940. godina – Najviše snežnih dana

Godišnje u Beogradu, prosečno, bude 39 dana sa snežnim pokrivačem. Ali, rekord u broju dana pod snegom zabeležen je 1940. godine i iznosio je čak 98 dana, dok je u zimu 1928/1929. godine zabeležen 81 dan sa snežnim pokrivačem.

Inače, ta zima 1928/1929. bila je naročito hladna. Mogu se naći podaci da su tada saonice slobodno prelazile iz Beograda u Zemun preko Dunava i Save!

U Beogradu nije bilo godine, a da baš nije bilo snega. Ipak, bilo je godina kada je zabeležen samo jedan takav dan – u zimu 1950/1951. i 2019/2020.

A tu su i još neki zanimljivi podaci i godine iz novije beogradske istorije koji doprinose utisku o svojevrsnom zimskom klimatskom karuselu:

1897 – Najraniji sneg (7. oktobra)
1953 – Najkasniji sneg (11. maja)
1908 – Najraniji snežni pokrivač (20. oktobar)
1997 – Najkasniji snežni pokrivač (22. april)