Jugoslovenski Las Vegas: Najluksuznija ruševina na Jadranu gde je šampanjac tekao u potocima
Središnji deo projekta i ambiciozne vizije investitora bila je luksuzna kockarnica u Hotelu Palace, Penthouse Adriatic Club, koji su upoređivali s najboljim svetskim kockarnicama.
Kako piše Pun kufer, u Malinskoj na zapadnoj obali ostrva Krka, nekada malenom ribarskom mestu u koje je turizam provirio još u poslednjim decenijama 19. veka, stotinak godina kasnije, početkom 1970-ih, u doba euforičnog turističkog zamaha bivše države, izgrađen je Hotelsko-turistički kompleks Haludovo.
Najekskluzivniji hotel u Jugoslaviji bio je neobičan portal kapitalizma u socijalistički svet, a trebalo je, zbog svog luksuza i pre svega kockarnice, zbog koje su ga brzo prozvali “jugoslovenskim Las Vegasom”, dovoditi bogate turiste čitave godine.
Ipak, ekstravagantan preduzetnički projekat doživeo je tek jednu glamuroznu sezonu i onda nekako izgurao skoro dve decenije kao prilično običan hotel, da bi sa samostalnom državom i privatizacijom, kako to već biva – propao.
Komunizam i(z) čaše za šampanjac
Kompleks Haludova projektovao je Boris Magaš, arhitekta koji je projektovao i Solaris u Šibeniku i kasnije stadion na splitskom Poljudu. Haludovo je koncipirano kao raskošan turistički grad s dva hotela – Tamarisom i luksuznijim Palace-om, apartmanima u nizu koji su stvarali “zidine”, atrijskim vilama i skulpturama Frana Kršinića u hotelskom parku, Ribarskim selom i svom silom sportskih igrališta, bazena i drugih atraktivnih sadržaja.
Investitor je bio američki biznismen italijanskih korena, suosnivač časopisa Penthouse Roberto Gučone. U projekat je uložio 45 miliona dolara (danas bi to bilo više od 250 miliona) plus pola miliona za oglašavanje, dok je službeni vlasnik Haludova bila državna firma Brodokomerc, koja je Gučoneu morala da plaća procenat od godišnje zarade.
Središnji deo projekta i ambiciozne vizije investitora bila je luksuzna kockarnica u Hotelu Palace, Penthouse Adriatic Club, koju su upoređivali s najboljim svetskim kockarnicama, a bogati gosti iz zapadnih zemalja dolazili su posebnim čarter-letovima ili direktnim autobusima, samo da bi kockali – s pogledom na more, jer, za razliku od većine, ova kockarnica je imala staklenu stenu – s fantastičnim pogledom.
Sezona za pamćenje
Ali krenimo redom, priča ionako nije dugačka. Nakon četiri godine gradnje hotel Haludovo Palace i kazino Penthouse Adriatic Club otvoreni su 1972. godine. U junu 1972. u Penthouse-u je izašla reklama koja Haludovo opisuje kao “luksuzni rizort smešten na idiličnom ostrvu Krku, nekoliko milja južno od Trsta i tačno naspram Venecije”, a ni mesec dana kasnije na aerodrom u Omišlju sletela je prva grupa Amerikanaca.
Luksuzno uređen kompleks s visećim vrtovima i fontanama, skupim lusterima i debelim tepisima, saunama i salonima za masažu, elegantnim barovima i privatnim plažama Gučone je dodatno ukrasio s pedeset, možda i više, devojaka u oskudnoj odeći koje su dočekivale goste na aerodromu i brinule se o njima.
Malinska, 1970-ih, samo da vas vratimo u kontekst. Nije ni čudo da i danas kruže legende o zabavama i posetiocima (a u prvoj i nekoliko kasnijih godina prošlo je ovuda biznismena i estrade i svetske politike, od Gadafija i Sadama Huseina do Toma Džounsa). Navodno se te sezone u Haludovu trošilo sto kilograma jastoga i pet kilograma kavijara na dan, a šampanjac je tekao u potocima… ili bar bazenima, kako se priča.
Odmah nakon prve sezone Roberto Gučone povlači se iz Haludova. Od toga jednog leta, i sam je govorio, nikada se nije finansijski oporavio. Osim ogromnih gubitaka, pokazalo se da jugoslovenski standard, makar i sa svetlucavim lusterima, ne može da zadovolji bogate zapadne goste, što zbog problema sa snabdevanjem i loših telefonskih veza, što zbog nedostatka proizvoda na koje su ti gosti naučeni.
Haludovo je još početkom 1980-ih radilo kao luksuzni hotel, ali plaža i bar bili su otvoreni za sve. U 1980-ima sav je sjaj nestao i Haludovo je postalo jedno od brojnih odmarališta okrenuto turizmu za široke mase. Onda su došle devedesete i rat, a u Haludovu su bile smeštene izbeglice, zadnji gosti toga hotela.
Sadašnji vlasnik Haludova, kontroverzni ruski biznismen jermenskog porekla Ara Abramjan, želeo je da otvori superluksuzni hotel s pet plus zvezdica i privatnom plažom, što je naišlo na žestok otpor meštana. Ali – ovih dana počelo je da se čisti područje oko Ribarskog sela. Iz Općine su potvrdili da u oktobru počinju radovi, a Ribarsko selo primiće goste već sledećeg leta, kažu.
Druga faza, koja se odvija istovremeno s ovom prvom, obuhvata između ostalog izradu novog Urbanističkog plana i predstavljanje idejnog projekta, koji će biti stavljeni na javnu raspravu. Kakva je nova ideja vlasnika, što će o tome reći stanovnici Malinske, hoće li Haludovo zaista oživeti… Ostaje nam samo da čekamo.
Посетили смо 1974 године, није било далеко из Опатије. До тада сам већ видео десетак хотела луксус категорије по свету, и увек имао пред очима наш најбољи хотел, Хотел Кварнер. Халудово је био прави пример социјалистичког хотела, ни трага луксуза или нечег специјалног, видео сам неколико соба, визиткарта је отварала сва врата, нисам наишао на ништа нарочито , кавијар и јастози могу и у једној коноби да се понуде. Конобари су у Опатији били за класу бољи, понуда такође, а Villa Rosalia је за њих биле недостижна, причало се да је њихова коцкарница бипа позната по познатим добитницама.
И нико није долазио ” чартер летовима “, они су дошли касније.