Nekada “ostrvo smrti”, onda mesto poznato po zloglasnom zatvoru, a danas oaza mira Beograđana

Na Adi Cignaliji, na samom početku, otprilike gde se danas nalazi zgrada Uprave, nekada se nalazio istražni zatvor, piše istorijskizabavnik.rs.

Iako je formiran 1920. i u tim danima bio zloglasan, tek tokom tridesetih postao je istinski zlokobno mesto.

Naime, nakon uvođenja Šestojanuarske diktature, 1929. godine postalo je zatvor Državnog suda za zaštitu države i mesto u kome su zatvarani politički zatvorenici, malom komunisti i revolucionari.

Na primer, tu je pred Drugi svetski rat ležao narodni heroj Svetozar Vukmanović Tempo, a tu su bili zatvoreni i Josip Broz i Moša Pijade, pre nego što su poslati u Sremsku Mitrovicu tridesetih godina 20. veka.

Detaljan izgled zatvora nije poznat, ali ima zapisa koji govore o tome da su se na sredini dvorišta nalazila vešala, na kojima su izvršavane smrtne kazne. Zatvorenici su se često kretali okovani teškim lancima. Prilikom kasnijih iskopavanja na Adi pronađeni su ostaci nečega za šta se veruje da predstavlja nekadašnji severni zid zatvora.

Nove vlasti, novi zatvorenici

Zatvor je srušen 1956. godine, ali ne pre nego što je nekoliko godina poslužio i novim vlastima. Komunisti, dojučerašnji zatočenici ovog mesta, zatvor na Adi takođe su koristili za obračun sa političkim neistomišljenicima. Kazamat je bio korišćen za potrebe Odeljenja za zaštitu naroda za Srbiju.

Neki tvrde da je poslednja osoba ubijena ovde niko drugi do Draža Mihailović, piše istorijskizabavnik.rs.

Prema nikada potvrđenoj priči, on je streljan upravo u dvorištu ovog zatvora 17. jula 1946. godine. Tragom ove tvrdnje išli su i oni koji su pre nekoliko godina, nedaleko od mesta gde se nalazio zatvor, kopali tražeći ostatke vođe Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Zatvor je postojao sve do 1954. godine kada je konačno zatvoren. Da pamti vremena kada se ovde nalazio zloglasni logor danas stoji spomenik postavljeno 1970. – cvet sa pet latica i pločom sa stihovima Ljubomira Simovića: “Iz tamnice bez prozora videli smo kako dolaze lađe, čuli sunce koje ne zalazi”.

Inače, Ada je 1915. godine čak bila prozvana i Ostrvo smrti. Bila je velika grobnica srpskih vojnika koji su tu vodili bitku sa Nemcima i Austrougarima za odbranu Beograda. Neprijateljska vojska navirala je iz Srema na srpsku prestonicu baš preko Ade uz izuzetno teške borbe, do poslednjeg branioca.

Ipak, Ada kakvu danas poznajemo počela je da se formira po zatvaranju zloglasnog zatvora. Uređenje i radne akcije počinju odmah po rušenju zatvorskih zgrada 1957. godine, a deceniju potom Ada postaje poluostrvo u kojem se formira čisto Savsko jezero kao deo vodoizvorišta.