Priča koja se krije iza Mosta ljubavi u Vrnjačkoj Banji je tužna i dirljiva, a meštani je i danas prepričavaju

U Vrnjačkoj Banji, pre izbijanja Prvog svetskog rata, učiteljica Nada i srpski oficir Relja zaljubili su se jedno u drugo i obećali večnu ljubav. Njihova priča brzo je postala tema svih meštana – ljubav koja je osvajala srca i plenila pažnju.

Ipak, dolazak rata uneo je neminovne promene. Relja odlazi na front u Grčku, gde se zaljubljuje u drugu ženu i prekida sa Nadom.

Njegova dalja sudbina ostala je obavijena tajnom, dok je Nadina tragična priča poznata svima u Banji – prevelika tuga s vremenom je slomila, a ona umire mlada i nesrećna.

U znak sećanja na Nadinu sudbinu, mlade devojke su počele da ostavljaju katance sa svojim imenima i imenima svojih dragih na ogradi mosta, omiljenog sastajališta Nade i Relje, a ključeve su simbolično bacale u reku.

@city_magazine Most ljubavi u Vrnjačkoj Banji krije jednu ljubavnu priču ❤️ #vrnjackabanja #mostljubavi ♬ Ethereal – Txmy

Taj običaj, izmešan s vremenom i ratovima, bio je gotovo zaboravljen sve dok ga pesnikinja Desanka Maksimović nije otkrila tokom svojih poseta Vrnjačkoj Banji i inspirisana napisala pesmu „Molitva za ljubav“.

Danas, tradicija se nastavlja: mladi parovi i dalje „vezuju“ svoju ljubav, a most koji je svedok ove večne priče dobio je ime koje mu savršeno pristaje – Most ljubavi.

Ova legenda o strastvenoj, tragičnoj, ali i večitoj ljubavi i dalje inspiriše sve koji žele da svoj osećaj obeleže simboličnim gestom.

Molitva za ljubav

Brzo kao kratkovečne cveća liske
i ova ljubav staće da se kruni i drobi:
žedan je zaborava tamni vir.
O, bože, drugi ti se mole za sreću i mir,
a ja: sačuvaj u srcu mom, zarobi,
jucerašnjeg dana nestalni pram.

Zaklopi dušu moju sad ko zlatnu
škrinju, načini je ljubavi hram.
O, duša moja ne moli sreću za se –
sve dosadašnje radosti nek se snište –
ali pobožno ona od tebe ište
da dan se ovaj od strašnog brodoloma spase.

Bez pomoći tvoje povenuće sve brzo
kao bulka u zrelome žitu i lanu.
O, bože ne molim za sreću, za radost, za
slast.

Da bol ovaj ne umre, mene je strah;
da oganj sveti što u meni planu
ne sagori iznenadno u prah,
ne razbukti se prekonoć u strast.