Prvi zabeleženi meteorit pao je u Srbiji pre 147 godina: Narod je od “žestoke pucnjave” mislio da su udarili Turci
Sinoć se na nebu mogla videti neobična svetlost, a kako ističu iz Astronomskog udruženja „Eureka“ iznad Srbije je proleteo „Bolid“. A da li znate priču o prvom meteoritu koji je pogodio Srbiju?
„U pitanju je meteor većih razmera i izrazito većeg sjaja – kao vatrena kugla. Kretao se veoma sporo jer je u atmosferu ušao pod oštrim uglom. U potpunosti je sagoreo u atmosferi“, objasnili su oni, a dok smo još pod utiskom užarene lopte koja nam je proletela iznad glave, hajde da se podsetimo priče o prvom zabeleženom meteoritu u Srbiji.
Sokobanjski meteorit
Sokobanjski meteorit je pronađen 1877. godine. Meštani su tada primetili veliku kuglu koja se uz veliku eksploziju rasprsla. Nije zabeleženo da je pričinjena neka šteta niti da je bilo povređenih. Pretpostavlja se da je meteor imao oko 80 kilograma, a u okolini Sokobanje sakupljeni su komadi koji su ukupno imali oko 50 kilograma. Najveći, težak oko 15 kilograma, čuva se u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu. Ostali su donirani različitim muzejima, od Londona, Njujorka do Budimpešte i Zagreba, navodi se na Vikipediji.
Svedočanstvo o padu meteorita kod Aleksinačke banje (kako se tada zvala Sokobanja) zapisao je čuveni naučnik Josif Pančić. On piše da se užarena kugla videla na 60 kilometara od mesta pada. Kaže da je narod od „žestoke pucnjave“ pomislio da su udarili Turci, a da su se neki setili „vrelog kamenja za koje znaju iz predanja da kadšto na zemlju pada“.
Prema beleški Josifa Pančića, meteorit je pao 13. oktobra 1877. godine oko 14 časova. Samom padu prethodile su tri jake eksplozije, a zatim se pojavio gust oblak dima i čulo se zviždanje letećeg nebeskog tela. Rasuto kamenje palo je na površinu od 16 kilometara dužine i oko 4 kilometra širine u trouglu između sela Šarbanovac, Sokobanje i planine Devica. Najveći primerak pao je severno od Sokobanje i težak je 38 kilograma.
Sastav sokobanjskog meteorita
Sokobanjski meteorit pripada vrsti kamenih, tačnije tip hondrita, grupa LL4. To znači, da je po sastavu sadrži malo gvožđa i metala, a hondrule su relativno velike dužine oko 0,9 milimetara. Hemijski grade ga minerali hipersten (pirokseni) i olivin. Osim njih javljaju se feldspat i hromit. Ovakvi meteoriti formirali su se tokom nastanka Sunčevog sistema, pre oko 4,5 milijardi godina.
Ostali zabeleženi meteoriti u Srbiji
Jelički meteorit je pao u oktobru 1889. godine, na planinu Jelicu kod Čačka. Kako opisuju stare beleške, pao je „baš u vreme ručka“. Pronađene komade sakupio je i proučio profesor Velike škole, Jovan Žujović. Prirodnjački muzej na poklon je dobio primerak težak oko 7 kilograma.
Dimitrovgradski meteorit je najveći meteorit koje je pronađen u Srbiji. Zbog svog gvozdenog sastava nazivaju ga „dimitrovgradsko gvožđe“. Naizgled skromnih dimenzija, sa prečnikom oko 45 centimetara, svojim izgledom lako može da zavara – težak je čitavih stotinu kilograma. Otkriven je 1948. godine.
