Ovo je bilo najlepše radničko naselje u Jugoslaviji 70-ih i Tito je tu dovodio svetske lidere: 18 kilometra od centra Beograda danas je skroz neprepoznatljivo

Kad razmišljate o najlepšim naseljima bivše Jugoslavije koje je Tito voleo, sigurno vam u prvom planu nije beogradska leva strana Dunava.

Ako ste ovih dana svratili na TikTok, možda vam je za oko zapao video sa naloga Moto BG Borča. Autor se provozao kroz Glogonjski rit i u nekoliko minuta uspeo da probudi i nostalgiju i ponos na prošle dane ovog naselja, ali i da zabrine za trenutni izgled.

Na snimku se nižu ulice i fasade, ali i duh jednog vremena. Jer Glogonjski rit nije tek obično prigradsko naselje. Smešten 18 kilometara od centra Beograda, u okviru opštine Palilula, on je posle Drugog svetskog rata važio za jedno od najlepših radničkih naselja u celoj Jugoslaviji. Osnovan zajedno sa PKB-om 1945. godine, ubrzo je postao dom ljudima koji su dolazili iz svih krajeva bivše zemlje u potrazi za poslom.

Prvi zadatak bio je pravi podvig – isušivanje močvare Pančevačkog rita i stvaranje plodnih polja. Na početku se živelo u barakama, a zatim su nikle moderne zgrade u kojima su radnici dobijali stanove.

@moto_bg_borcha Glogonjski Rit – ostala su još dva PKB naselja, obilazim Glogonjski i Jabučki rit a nakon toga Ča-Ča-Ča #motobgborcha #serbia #motobike #mototravel #motovlog #bikersoftiktok #scooters #motoadventure #beograd #padinskaskela ♬ original sound – Moto_BG_Borcha

Tito i svetske delegacije

Starosedeoci i danas vole da podsete da je Josip Broz Tito bio posebno ponosan na Glogonjski rit. Tu je dočekivao svetske lidere poput egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera, alžirskog predsednika Bumedina, kineskog Huoa Guofenga i cara Hajla Selasija. Najčešće prepričavana anegdota je ona kada je Tito, tokom posete kineskog predsednika, opremio stan jednoj porodici. Po završetku posete, država je tražila nameštaj nazad – ali ga porodica nikada nije vratila.

Crkva za šestoro ljudi

Zaštitni znak naselja je Crkva Vozdviženja časnog krsta, toliko mala da u nju može stati tek pet-šest ljudi. Zato se liturgije uglavnom služe napolju. Zovu je i „Tozina crkva“, jer ju je podigao Svetozar Marković Toza, tadašnji direktor PKB-a. Kada je crkva završena 1991. godine, Patrijarh Pavle je, uprkos tome što je bio na rehabilitaciji u Vrnjačkoj Banji, želeo da je osvešta – i to je i učinio, nakon čega je ostao i na ručku sa meštanima.

Od Titovog parka do zapuštene kulture

Nažalost, mnoga mesta koja su nekada bila ponos naselja danas su zapuštena. Dom kulture u kojem su se održavale predstave i koncerti više ne radi. Titov park, nekada prava zelena oaza, sada je obrasla površina u korovu. Ali, kako video sa TikToka pokazuje, duh zajedništva i dalje se oseća.

Sport, optimizam i budućnost

Fudbalski klub nekada poznat kao FK Lepušnica danas nosi ime T6 Nika Lepušnica. Zahvaljujući kompaniji Interfast, koja je renovirala sportsku infrastrukturu, stadion i dalje živi, što je velika retkost u naseljima gde klubovi polako nestaju.

Ipak, nade se polažu i u zvanične planove. Usvojen je generalni regulacioni plan za Palilulu, kojim je predviđen kružni tok na Zrenjaninskom putu, bolje uređenje ulica i zelenih površina, ali i – što je možda najvažnije – novi most preko Dunava, treći po redu, koji će spajati levu i desnu obalu i značajno poboljšati život meštana. Ali naravno, kao i mnogi drugi planovi, vezani za levu obalu, klasifikuju se pod parolom – kad bude, biće.