Titova poseta Novom Pazaru za koju malo ljudi zna: Konobar je drhtavim rukama prosuo kafu, a Brozova reakcija se i danas pamti

Dok se Novi Pazar priprema za studentski protest 12. aprila, jedan događaj iz prošlosti vredi ponovo ispričati — ne zbog nostalgije, već zbog podsećanja da ovaj kraj ima istoriju susreta s ljudima na vlasti, i da su razgovori o pravdi, jednakosti i budućnosti odavno vođeni pod istim ovim nebom.

U proleće 1971. godine, Josip Broz Tito, tadašnji predsednik SFRJ, posetio je Novi Pazar i zaustavio se na posebnom mestu – motelu Sopoćani, nadomak istoimenog manastira. Tog dana, zelenilo ispod manastirskih zidina pretvorilo se u improvizovanu sofru. Sedeo je za stolom sa lokalnim domaćinima i uživao u specijalitetu pripremljenom samo za tu priliku – tembali, starom jelu serviranom u zdjelicama koje su mu i dale ime.

Ovaj događaj je u svojoj kolumni za Novosti opisao Sinan Gudžević, govoreći o knjizi Dalge Refika Ličine:

„U dalge se na jedan dan upisao i drug Tito. Kad je za posjete Pazaru, aprila 1971, sjeo za sofru postavljenu nasred ledine ispod manastira u Sopoćanima, da jede tembalu, koju mu je pripremio Iso Varcar. Tembala je jelo nazvano po tembalu, što je sahan, čanak, zdjelica. Tembala, kao jelo je jednina, a tembala kao posude su množina. Prije tembale i tembala kahvu dobrodošlice je Titu iznio konobar Ćazo, pa su mu drhtale ruke i izlila mu se preko šoljice. Tito mu je kazao: „Ništa, ništa, to smo obojica krivi. Dajmo onda obojica i kavu popiti.“

Za ručkom je Tito bio zadovoljan. Nakon obroka, prišao je osoblju, rukovao se i srdačno zahvalio. Jedna od najdugovečnijih kuvarica motela, Buda, koja je preminula krajem 2021. nosila je tu uspomenu celog života:

„Bio je veoma prijatan, zadovoljan uslugom, čak sam se i slikala s njim. Bio je to za mene veliki događaj koji ću pamtiti dok sam živa.”

Fotografija sa njim brižljivo se čuvala, odolevajući svim kasnijim vremenima — i burnim i mučnim.

Motel Sopoćani je tih godina bio više od običnog svratišta — bio je mesto susreta domaćih i stranih zvaničnika, ambasadora, članova Komunističke partije poput Kardelja i Rankovića. Ali najveći i najdraži gost ostao je Tito.

Danas, kada studenti ponovo podižu glas, možda je pravo vreme da se setimo da istorija nije ono što se desilo, već ono što odlučimo da ne zaboravimo.