Aneurizma u mozgu: Simptom koji mnogi zanemare, misleći da nije ozbiljan

Aneurizma u mozgu predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji može ostati neprepoznat dok ne dođe do iznenadnog pucanja, što može biti opasno po život.

Aneurizma nastaje kada se deo zida arterije izduži i stvori izbočinu. Iako se može pojaviti u bilo kojem krvnom sudu, najčešće se javlja u arterijama mozga i aorti, velikoj arteriji koja izlazi iz srca, piše Kreni zdravo.

Kako nastaje aneurizma u mozgu?

Zidovi arterija moraju biti dovoljno čvrsti da podnesu pritisak krvi koja kroz njih protiče. Aneurizma nastaje kada dođe do slabe tačke u tom zidu, a različiti faktori mogu doprineti njegovom slabljenju.

Arterijski zidovi se sastoje od tri sloja: unutrašnjeg sloja sa ćelijama, srednjeg sloja sa mišićima i elastičnim vlaknima, i spoljašnjeg sloja sa kolagenom. Ako dođe do oštećenja bilo kog od ovih slojeva, zid arterije postaje tanji, isteže se i formira izbočinu.

Genetske predispozicije i nasleđeni poremećaji mogu oslabiti arterijske zidove, dok proces starenja povećava rizik. Prosečna starost kada se aneurizma otkriva je oko 50 godina, a žene su pod većim rizikom nakon 50. godine zbog opadanja estrogena, što smanjuje količinu kolagena u arterijama, čineći ih slabijim.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju

Mnogi ljudi imaju aneurizmu u mozgu, a da nisu ni svesni toga. Prema podacima Američke Nacionalne biblioteke medicine, tri od 100 ljudi imaju aneurizmu, čiji prečnik može biti od manje od 5 milimetara do više od 25 milimetara. Većina njih se otkriva slučajno tokom snimanja zbog drugih problema, kao što su povrede glave.

Manje aneurizme možda neće izazvati nikakve simptome, dok veće mogu vršiti pritisak na mozak i nervne završetke, izazivajući glavobolje, mučninu ili probleme sa vidom. Ako često imate glavobolje, naročito kada su povezane sa bolom ili nelagodom u određenim delovima glave, to može biti znak da dolazi do “curenja” krvi iz aneurizme, što povećava rizik od njenog pucanja u narednim danima ili nedeljama.

Nažalost, mnogi ljudi ove simptome doživljavaju kao umor ili stres, nesvesni ozbiljnosti stanja.

Jedan od klasičnih simptoma je iznenadna i vrlo jaka glavobolja, koja je često praćena problemima sa vidom, gubitkom pokreta, mučninom i gubitkom svesti, što može ukazivati na pucanje aneurizme.

Ukoliko dođe do pucanja aneurizme, to može izazvati subarahnoidno krvarenje, ozbiljan oblik moždanog udara. Samo 1 od 100 aneurizmi zapravo pukne, ali ako dođe do rupture, više od 25% ljudi umre u prvih 24 časa, a više od 50% u naredna tri meseca.

Faktori rizika za aneurizmu

Iako aneurizma može nastati bez jasnog uzroka, postoje faktori koji povećavaju rizik. Visok krvni pritisak, pušenje, zloupotreba kokaina, stres i prekomerna konzumacija alkohola mogu oslabiti arterijske zidove, povećavajući rizik od aneurizme.

Osobe sa povišenim holesterolom, gojaznošću ili visokim krvnim pritiskom takođe su pod većim rizikom. Aneurizme koje su veće od 7 milimetara obično zahtevaju hirurški zahvat, jer manji aneurizmi imaju manji rizik od pucanja.

Rizik možete smanjiti zdravim životnim navikama. Prestanak pušenja, umerena konzumacija alkohola, uravnotežena ishrana, fizička aktivnost i kontrola telesne mase mogu doprineti očuvanju snage arterija i smanjenju rizika od aneurizme. Ako primetite simptome koji mogu ukazivati na aneurizmu, obavezno posetite lekara i uradite potrebne testove.